Od 10 "najpametnijih" gradova u svetu, čak SEDAM ih je u Evropi: Šta se uopšte podrazumeva time?

Zamislite da grad u kome živite postane mesto u kom se tehnologija neprimetno prepliće sa urbanim životom, unoseći revoluciju u način na koji živimo, radimo i povezujemo se. To je upravo ono što bi trebalo da postignu "pametni gradovi". Ali, šta je ovaj koncept i koje gradove smatramo "pametnim" u Evropi?

David Taljat / Alamy / Alamy / Profimedia Tramvaj koji napušta stanicu na ulicama Ciriha

Polako gazimo u budućnost koja nam je do juče izgledala kao fikcija. Dokaz za to je postojanje "pametnih gradova".

Preko polovine svetske populacije živi u urbanim sredinama, a do 2050. se očekuje da će ovaj broj porasti na preko 68 odsto, dodajući još 2,5 milijardi stanovnika u gradovima. Opterećenje postojeće infrastrukture i resursa postaje sve očiglednije kako globalno stanovništvo sve više gravitira ka urbanim centrima i upravo je to trenutak kada postaje važan pomenuti koncept – pametnih gradova.

Oni sve više dobijaju na uticaju u Evropi i Aziji, dok u drugim delovima sveta, poput Severne Amerike ovi gradovi i nisu najbolje rangirani, prema Indeksu pametnih gradova za 2024. objavljenom u aprilu.

Od 10 najboljih pametnih gradova na listi, sedam je u Evropi.

Ovogodišnji indeks je proizvela Opservatorija za pametne gradove IMD Svetskog centra za konkurentnost u saradnji sa Svetskom organizacijom za pametne održive gradove (VeGO) sa sedištem u Seulu, Južna Koreja.

Izveštaj rangira 142 pametna grada širom sveta na osnovu podataka koje su analizirali istraživači, kao i odgovora na anketu 120 stanovnika svakog grada. Studija obuhvata pregled kako infrastruktura i tehnologija dostupna u gradu utiče na performanse grada i kvalitet života njegovih stanovnika.

Dakle, šta je pametni grad?

Prema IMD-u, pametni grad se definiše kao "urbano okruženje koje primenjuje tehnologiju kako bi poboljšalo prednosti i umanjilo nedostatke urbanizacije za svoje građane".

Uz vrlo malo izuzetaka, gradovi u prvih 20 su geografski locirani u oblastima u kojima je društveno i ekonomsko okruženje relativno predvidljivo, čak i u odnosu na opštu klimu globalne neizvesnosti.

Zvanična definicija

Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) i Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU) zajednički su dale definiciju pametnih gradova. Oni su definisali da je pametan održivi grad "inovativni grad koji koristi informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) i druga sredstva za poboljšanje kvaliteta života, efikasnosti gradskog poslovanja i usluga i konkurentnosti, istovremeno zadovoljavajući potrebe sadašnjih i budućih generacija u pogledu ekonomskih, društvenih, ekoloških i kulturnih aspekata."

Ukupan kvalitet života njihovih građana

Gradovi koji imaju dobre rezultate na listi takođe su razvili inicijative koje mere ukupan kvalitet života njihovih građana.

"Takve inicijative su se fokusirale na razvoj zelenih površina i širenje mogućnosti za kulturne događaje i društveno povezivanje, na primer", navodi se u izveštaju.

Evo 10 najboljih pametnih gradova, prema Indeksu pametnih gradova za 2024.

  • Cirih, Švajcarska
  • Oslo, Norveška
  • Kanbera, Australija
  • Ženeva, Švajcarska
  • Singapur
  • Kopenhagen, Danska
  • Lozana, Švajcarska
  • London, Engleska
  • Helsinki, Finska
  • Abu Dabi, Ujedinjeni Arapski Emirati

Primetno je da po prvi put od osnivanja indeksa 2019. godine u prvih 20 nema gradova Severne Amerike.

Najviše rangirani SAD grad ove godine je Njujork koji je zauzeo 34. mesto, a slede Boston na 36. i Vašington DC, koji je na 50. mestu.

Dok su evropski gradovi dominirali na listi, azijski gradovi takođe osvajaju.

Evo 5 najboljih pametnih gradova u Aziji:

  • Singapur (5.)
  • Peking (13.)
  • Tajpej (16.)
  • Seul (17.)
  • Šangaj (19.)

Singapur se konstantno svrstava među prvih 10 pozicija od početka rangiranja 2019. Bio je na 7. mestu od 2020. do 2023. — osim 2022. kada nije objavljena nijedna rang lista, a ove godine je skočio za dve pozicije.

"Gradovi moraju da osmisle i usvoje strategije koje mogu da izdrže test budućnosti opterećene rastućom neizvesnošću", rekao je Bruno Lanvin, predsednik Opservatorije Smart Citi.

"Zabrinutosti u vezi sa zdravljem su i dalje velike, dok one vezane za klimu postaju još veće; mešavina komplikovana ponovnim međunarodnim tenzijama. Poverenje i dobro upravljanje dobijaju na značaju, a značaj veštačke inteligencije u dizajnu i upravljanju gradom će se povećati", rekao je on u izveštaju.

"Ma koliko to zvučalo kontraintuitivno, veštačka inteligencija može pomoći gradovima da postanu više usredsređeni na čoveka", dodao je Lanvin.

(JA/EUpravo zato)