Unutar belih i sterilnih laboratorija ispunjenih različitim aparatima, gde postoje određeni protokol, pravila se retko i teško menjaju.
Međutim, svet nauke sada se suočava sa spoznajom da doba u kom su eksperimenati izvođeni na životinjama predstavljaju relikt prošlosti: decenijama su miševi, psi i druge vrste bili ključni za testiranje lekova i proučavanje bolesti, ali tehnološki napredak i etika danas usmeravaju nauku ka drugačijim rešenjima.
Trenutno više zemalja sveta priprema konkretne planove za smanjenje ili postepeno ukidanje određenih ekperimenata na životinjama.
Neki standardni testovi, poput onih za iritaciju kože, već se zamenjuju alternativnim metodama. Istovremeno, regulatorne agencije razmatraju kako da prilagode propise novim tehnologijama koje obećavaju preciznije i humanije pristupe.
Ne radi se samo o novim pravilima. Radi se o promeni shvatanja onoga što je čilino nauku.
U centru te promene nalaze se tri glavna aktera: organoidi, "organ-on-a-chip" sistemi i napredni računarski modeli.
Organoidi su trodimenzionalne strukture uzgojene iz ljudskih ćelija koje oponašaju organe poput mozga, jetre ili creva i uspešno zamenjuju žive modele. "Organi na čipu" kombinuju ćelije i mikroinženjering kako bi simulirali rad tkiva u realnim uslovima i koriste se za testiranje lekova i proučavanje bolesti. Dok, paralelno s tim, veštačka inteligencija analizira ogromne količine podataka i predviđa kako bi određeni lek mogao da deluje na ljudski organizam.
Zagovornici ovih metoda smatraju da su pomenute metode (pored etičkog momenta) preciznije od životinjskih modela, jer se zasnivaju na biologiji ljudi. Dok, kritičari upozoravaju da nijedna od njih ne može u potpunosti još uvek da zameni žive organizme i dodaju da su potrebna dodatna istraživanja, standardizacija i jasni regulatorni okviri pre nego što alternativne metode postanu dominantne.
(EUpravo zato/Nature)