Počevši od Rendgenovih X-zraka do kvantnih algoritama današnjice i od prvih teorija o svetlosti do teleskopa koji posmatraju zvezde rođene pre par milijardi godina, svako otkriće nagrađeno Nobelovom nagradom za fiziku pomerilo je granice stvarnosti.
Danas, dok rovere na Marsu usmeravamo ka davno isušenim koritima reka i dok svemirski teleskopi poput Džejms Veba, razotkrivaju najstarije galaksije i hemijske tragove mogućeg života - jedno je jasno, fizika ne predstavlja samo proučavanje materije i energije. Ona je priča o nama, našim počecima, evoluciji, o ljudskoj potrebi da razumemo sopstveno poreklo i osvetlimo tamu kojom smo okruženi u svemiru.
Upravo zato Nobelova nagrada za fiziku svake godine podseća da su najveći eksperimenti oni koji ne menjaju samo nauku, već i naš pogled na postojanje. Bilo da je reč o događajima i procesima koji stvaraju čitave galaksije, ili o putovanju metalnih rovera po crvenoj prašini Marsa - suština ostaje ista: radoznalost je ono što nas pokreće.
Čudo kvantnog sveta - prolazak čestice kroz zid
Postoje trenuci kada priroda prkosi svemu što o njoj znamo ili makar mislimo tako. U svetu kvantne mehanike, čestica može proći kroz prepreku koliko god to zvučalo neverovatno.
U pitanju je pojava koja se zove tunelovanje, i do sada se smatralo da se događa samo u svetu mikroskopskih čestica. Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za fiziku pokazali su da kvantna čuda mogu postati vidljiva i u svetu nama poznatih dimenzija.
Ovogodišnji laureati su svoja istraživanja započeli tokom 1980-ih. Džon Klark, Mišel Devore i Džon Martinis u svojim laboratorijama su stvorili elektronsko kolo od superprovodnika, materijala kroz koje struja teče bez otpora.
U tom kolu, naučnici su posmatrali kako se elektroni ponašaju - ispostaviće se, kao jedno biće, ili bolje rečeno kao “makroskopska čestica” koja ispunjava ceo sistem. I baš kao prava kvantna čestica, taj sistem je uspeo da “prođe kroz zid” - da tuneluje iz jednog energetskog stanja u drugo.
Ovim su pokazali da kvantna mehanika nije ograničena na svet nevidljivog. Ona je prisutna svuda, u tehnologiji koja oblikuje 21. vek. Sada, zahvaljujući ovim istraživanjima, otvara se i novo poglavlje: kvantni računari, kvantna kriptografija i kvantni senzori, alati koji bi mogli da promene način na koji razumemo stvarnost.
Kao što je ovom prilikom izjavio Ole Erikson, predsednik Nobelovog komiteta za fiziku, "čudesno je kako vek stara kvantna mehanika i dalje otkriva nove tajne".
Gde je nagrada za matematiku?
Razlozi nikada nisu u potpunosti razjašnjeni. Neke od mitova ispredenih oko dodele su da je reč o sujeti prevarenog muškarca, izgubljenoj ljubavi, o rivalstvu sa matematičarem Mitag Leflerom. Moderni istoričari veruju da je Alfred Nobel želeo da nagradi otkrića koja direktno koriste čovečanstvu, pronalaske koji direktno menjaju svet.
Drugo objašnjenje je da je u tom trenutku u Švedskoj bila ustanovljena nagrada za matematiku, pa je Nobel smatrao da nema potrebe uvoditi još jednu. Tako je nauka koja pronalazi red u haosu, ostala izvan najpoznatijeg naučnog priznanja na svetu.
Izvori: The Nobel Prize