Istraživanje, inspirisano ribama, pokrenuto je na Univerzitetu u Bonu u Nemačkoj, a naučnici se nadaju da bi naše veš mašine moglo da učini prihvatljivijim za planetu.
Laboratorijski rad profesora Aleksandra Blanka Evropski istraživački savet je nagradio sa 150.000 evra kako bi dokazao da njegov koncept filtera za mikroplastiku u veš mašinama može da se prilagodi komercijalnoj upotrebi.
Prvi rezultati sugerišu da bi zagađenje problematičnim sitnim plastičnim česticama iz našeg veša moglo da se smanji za 80% zahvaljujući rešetkama nalik na škrge.
Zapanjujuće je da je cela inovacija, nazvana "SuspensionFlow", zasnovana na prirodnim filterima koje se nalaze u ribama koji im omogućavaju da odvajaju hranu od vode dok plivaju.
"Ribe koje se hrane filtriranjem imaju sistem škrga u ustima koje funkcionišu poput grabulja, zahvaljujući čemi mogu da 'češljaju', odnosno, filtriraju planktone", rekla je Leandra Haman, koja je učestvovala u istraživanju. U analizi su korišćena detaljna merenja i 3D modeli.
Fotografija prirodnog ribljeg filtera, koju je objavio Univerzitet u Bonu, prikazuje složenu mrežu bodlji u unutrašnjosti ribljih usta.
Za sada, projekat zasnovan na biomimikriji mogao bi da ponudi rešenje za ogroman problem plastičnog zagađenja.
"Uspeli smo da pokažemo da princip filtriranja može da funkcioniše i u tehničkom kontekstu", rekla je Hamanova.
Mikroplastika je sveprisutna vrsta zagađenja koja je prodrla i u naša tela, pronađena je u krvi, pa čak i u placenti.
Kako se navodi, veš mašine su jedan od najvećih izvora, jer je naša odeća napravljena od plastičnih mikrovlakana koji se odvajaju tokom pranja. Jedno pranje može da oslobodi milione plastičnih čestica.
Prošle godine su naučnici pozvali lidere Evropske unije da obavežu proizvođače da nove veš mašine opreme filterima. Smatraju da je dodavanje filtera pojedinačnim mašinama najbolji način da se uhvati što veći deo čestica, pisao je Forbs.
Blankovo istraživanje moglo bi da ponudi rešenje.
"Naš filter za mikroplastiku mogao bi da se ugradi u svaku kućnu veš mašinu. Štaviše, ova nova tehnologija mogla bi brzo i jeftino da se uključi u proizvodne lance", uveren je Blanke.
Biomimikrija je tehnika koja se već uspešno koristi u arhitekturi i tehnologiji baterija, oslanjajući se na prirodne mehanizme kako bi poboljšala naše živote.
Smanjenje plastičnog otpada je jedan od najvećih izazova današnjice. Vašington post je 2023. izvestio da u okeanima ima 170 biliona komada plastike, ne računajući mikroplastiku.
Izbegavanje plastike od samog početka odličan je način da se spreči gomilanje otpada. Prelazak na flaše i posude za višekratnu upotrebu umanjuje zagađenje, ali i štedi novac.
Na Univerzitetu u Bonu, Blanke i njegov tim sada imaju sredstva da nastave rad na filterima za veš mašine inspirisanim ribama. On je rekao da će "održivost" biti ključna reč tokom celog procesa.
"Takođe planiramo da koristimo održive materijale u dizajnu ovog filtera koji se ne zapušava i da tako ostvarimo pozitivan ekološki učinak", naveo je Blanke u laboratorijskom izveštaju.
(EUpravo zato/The Cool Down)