Evropski Akt o veštačkoj inteligenciji, prva sveobuhvatna regulativa te vrste u svetu, stupio je na snagu s ciljem da veštačka inteligencija u EU bude bezbedna, pouzdana i u skladu sa osnovnim ljudskim pravima.
Uredba uvodi jedinstvena pravila za razvoj i upotrebu AI sistema, zasnovana na nivou rizika koji ti sistemi nose po ljude i društvo:
- Sistemi minimalnog rizika (poput većine AI alata) neće imati posebne obaveze.
- Sistemi posebnog rizika, kao što su čet-botovi i deepfake sadržaji, moraće da jasno informišu korisnike da komuniciraju sa mašinom i da su mediji generisani ili izmenjeni veštačkom inteligencijom.
- Visokorizični sistemi (npr. oni koji odlučuju o zapošljavanju ili kreditiranju) moraće da ispune stroge tehničke i bezbednosne zahteve, uključujući ljudski nadzor i zaštitu podataka.
- Sistemi neprihvatljivog rizika, koji manipulišu ponašanjem ljudi, omogućavaju društveno ocenjivanje ili biometrijski nadzor u realnom vremenu, biće potpuno zabranjeni.
Akt takođe donosi nova pravila za opšte namenske AI modele (kao što su oni sposobni da generišu tekst, slike ili zvuk), zahtevajući posebne mere transparentnosti i bezbednosti.
Primena većine pravila počeće od avgusta 2026., dok će zabrane najrizičnijih sistema stupiti na snagu već za šest meseci.
Do avgusta 2025. sve države članice morale su da imenuju nadzorna tela, dok će sprovođenje na nivou EU voditi nova Kancelarija za veštačku inteligenciju.
(M.A./EUpravo zato)