Sve veći broj zemalja širom sveta uvodi ili priprema stroža pravila za korišćenje društvenih mreža među decom i tinejdžerima. Razlog za to su rastuća upozorenja stručnjaka o negativnim posledicama koje prekomerno korišćenje digitalnih platformi može imati na mentalno zdravlje, razvoj i bezbednost mladih.
Najdalje je otišla Australija, koja je krajem 2025. godine postala prva država na svetu koja je zabranila korišćenje društvenih mreža osobama mlađim od 16 godina. Prema novim pravilima, platforme poput TikToka, Instagrama, Fejsbuka i Jutjuba imaju obavezu da spreče maloletnike da otvaraju naloge, a kompanijama koje prekrše zakon prete višemilionske kazne.
Sličan trend prisutan je i u Evropi. Velika Britanija planira da do kraja godine usvoji zakon kojim bi mlađima od 16 godina bio ograničen pristup društvenim mrežama, dok Francuska, Danska, Grčka, Poljska, Slovenija, Španija i Švedska rade na uvođenju različitih modela starosnih ograničenja i strožih provera identiteta korisnika.
U većini predloga granica se kreće između 15 i 16 godina, uz mogućnost da roditelji daju saglasnost za korišćenje pojedinih platformi deci starijoj od 13 godina. Cilj ovih mera je da se smanji izloženost dece štetnim sadržajima, internet nasilju, manipulacijama i potencijalnim problemima sa mentalnim zdravljem.
Nemačka i Italija za sada imaju blaži pristup. U tim zemljama maloletnici mogu koristiti društvene mreže uz saglasnost roditelja, dok stručnjaci upozoravaju da postojeći sistemi kontrole nisu dovoljno efikasni.
Među najstrožim državama nalazi se i Kina, koja već primenjuje posebna pravila za maloletnike. Kineske vlasti ograničile su vreme koje deca mogu da provedu na internetu i uvele posebne režime rada aplikacija u zavisnosti od uzrasta korisnika.
Slične korake preduzimaju i zemlje Bliskog istoka i Azije. Turska je ove godine zabranila društvene mreže mlađima od 15 godina, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati postavili istu starosnu granicu za otvaranje i korišćenje naloga.
U Sjedinjenim Američkim Državama još ne postoji jedinstven zakon na saveznom nivou, ali pojedine države već zahtevaju roditeljsku saglasnost za maloletnike. Istovremeno, u Kongresu raste podrška propisima koji bi tehnološke kompanije obavezali na veću odgovornost kada je reč o zaštiti dece na internetu.
Na nivou Evropske unije takođe se vodi rasprava o zajedničkim pravilima. Predsednica Evropske komisije najavila je strože mere protiv takozvanog "zavisničkog dizajna" društvenih mreža, dok se u Evropskom parlamentu razmatraju predlozi koji bi dodatno ograničili pristup onlajn platformama za mlađe korisnike.
Iako najveće društvene mreže formalno zahtevaju da korisnici imaju najmanje 13 godina, organizacije koje se bave zaštitom dece upozoravaju da veliki broj mlađe dece i dalje bez većih prepreka koristi ove platforme. Upravo zbog toga mnoge države smatraju da su potrebni stroži zakoni i efikasniji sistemi provere uzrasta kako bi se povećala bezbednost najmlađih korisnika interneta.
Debata o ovoj temi postaje sve intenzivnija, a stručnjaci su podeljeni. Dok jedni smatraju da su zabrane neophodne radi zaštite dece, drugi upozoravaju da bi previše restriktivne mere mogle da ograniče pristup obrazovnim sadržajima i digitalnim veštinama koje su sve važnije u savremenom društvu.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)