Evropljani kupuju i bacaju više odeće, obuće i drugih tekstilnih proizvoda nego ikada ranije, što dodatno opterećuje klimu i životnu sredinu, navodi se u novom izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).
Ažurirani podaci o potrošnji ističu potrebu da kreatori politika, industrija i potrošači preuzmu odgovornost i pomognu Evropi da se udalji od trenda brze mode. Potrebno je krenuti ka proizvodnji kvalitetnijih i dugotrajnijih tekstilnih proizvoda koji mogu da se ponovo koriste, popravljaju i recikliraju.
Kako se navodi u izveštaju EEA, prosečan građanin EU je u 2022. godini kupio 19 kilograma odeće, obuće i tekstila, što je povećanje u odnosu na 17 kg iz 2019. godini, dovoljno da se svake godine po osobi napuni veliki kofer.
Trenutni sistem proizvodnje i potrošnje tekstila nastavlja da stvara veliki pritisak na životnu sredinu i klimu, uključujući potrošnju sirovina, vode i zemljišta, emisiju gasova sa efektom staklene bašte, hemikalije i mikroplastiku.
Strategija EU za tekstil ima za cilj da smanji ove štetne uticaje i stvara tekstilne proizvode koji su održiviji i pogodni za cirkularnu ekonomiju. Za njen uspeh potrebna je sistemska promena u tekstilnoj industriji - prelazak na proizvodnju kvalitetnijih i dugotrajnijih proizvoda koji se mogu lakše ponovo koristiti, popravljati ili reciklirati.
Brza moda i onlajn kupovina
Povećana onlajn kupovina, uticaj influensera na društvenim mrežama i niski troškovi proizvodnje sintetičkog tekstila značajno su doprineli rastu brze mode. Ovo je omogućilo trgovcima da potrošačima nude nove stilove po niskim cenama.
Izveštaj EEA navodi da digitalne tehnologije poput 3D štampe mogu da smanje otpad u proizvodnji i doprinesu smanjenju negativnog uticaja tekstila na životnu sredinu i klimu. Međutim, i one takođe mogu da povećaju potrošnju omogućavajući još jeftiniju proizvodnju i niže cene.
Uticaj na životnu sredinu i klimu
Proizvodnja i potrošnja tekstila u EU i dalje sprovodi veliki ekološki i klimatski pritisak. Od 12 kategorija potrošnje u evropskim domaćinstvima - kao što su hrana, mobilnost, stanovanje, zdravlje i obrazovanje - potrošnja tekstila je, u proseku, peta po veličini kada su u pitanju negativni uticaji na životnu sredinu i klimu.
EEA je merila ove uticaje kroz potrošnju sirovina, emisiju gasova sa efektom staklene bašte, upotrebu vode i zemljišta.
Pored toga, tekstilna industrija doprinosi i drugim ekološkim problemima, uključujući zagađenje vazduha, upotrebu i zagađenje hemikalijama, zagađenje mikroplastikom tokom proizvodnje i pranja tekstila, kao i probleme sa odlaganjem otpada.
U 2022. godini, zemlje članice EU generisale su oko 6,94 miliona tona tekstilnog otpada, što iznosi 16 kg po osobi.
Prosečna stopa prikupljanja tekstilnog otpada u EU - koja pokazuje efikasnost sistema za odvojeno prikupljanje - polako raste, povećavši se za 4,3 procentna poena od 2016. godine.
Međutim, ukupna stopa prikupljanja i dalje je niska. U 2022. godini, 85% tekstilnog otpada iz domaćinstava nije bilo prikupljeno odvojeno, već je završilo u mešanom komunalnom otpadu, koji je na kraju odložen na deponije ili spaljen, čime je onemogućena reciklaža.
U EU je usvojena direktiva o obaveznom odvojenom prikupljanju tekstilnog otpada, a očekuje se da će značajno povećati stopu sakupljanja tekstila iz domaćinstava.
Još jedan problem predstavlja i tekstil iz EU koji se izvozi radi reciklaže ili ponovnog korišćenja, ali često završava na divljim deponijama uglavnom u azijskim i afričkim državama.
(EUpravo zato/EEA)