Voda iz plastičnih flaša sadrži na desetine hiljada mikroskopskih čestica plastike koje su nevidljive golim okom, pokazuje novo istraživanje.
Naučnici su utvrdili da ljudi koji svakodnevno piju flaširanu vodu u proseku unesu oko 90.000 više čestica mikroplastike godišnje u poređenju sa onima koji uglavnom piju vodu sa česme.
Mikroplastika nastaje razgradnjom plastičnih materijala i danas je prisutna gotovo svuda -- u vodi, vazduhu, zemljištu, ali i u ljudskom telu. Najnovija istraživanja potvrđuju da se ove sitne čestice mogu naći u krvi, plućima, posteljici, pa čak i u mozgu, iako dugoročne posledice po zdravlje još nisu u potpunosti razjašnjene.
Poseban problem predstavlja flaširana voda, jer se mikroplastika u njoj ne nalazi samo zbog zagađenja izvora, već i zbog samih plastičnih ambalaža. Tokom proizvodnje, transporta i skladištenja, naročito pod uticajem toplote i svetlosti, plastika se razgrađuje i oslobađa čestice koje završavaju u vodi.
Istraživanje ukazuje da osobe koje piju isključivo ili pretežno vodu sa česme unesu znatno manje mikroplastike, oko 4.000 čestica godišnje, dok se kod redovnih konzumenata flaširane vode ta brojka višestruko povećava. Razlika je toliko velika da se flaširana voda izdvaja kao jedan od glavnih izvora mikroplastike u ljudskoj ishrani.
Problem zagađenja plastikom vidljiv je i u prirodi. Tokom boravka na tajlandskom ostrvu Phi Phi, novinarka Sara Sadžedi opisuje kako je, pored zadivljujuće lepote Andamanskog mora, primetila da su bele peščane plaže prekrivene plastičnim otpadom, uglavnom od flaša za vodu -- slikovit primer globalnih posledica masovne upotrebe plastike.
Stručnjaci upozoravaju da prelazak na vodu sa česme, korišćenje staklenih ili metalnih boca i unapređenje sistema za filtraciju vode mogu značajno smanjiti unos mikroplastike.
Iako flaširana voda često važi za "čistiju" opciju, naučni podaci sve više dovode u pitanje tu pretpostavku.
Iako još nema konačnih dokaza o direktnoj štetnosti mikroplastike po ljudsko zdravlje, naučnici naglašavaju da je smanjenje izloženosti razumna mera predostrožnosti, kako zbog potencijalnih zdravstvenih rizika, tako i zbog zaštite životne sredine.
(M.A./EUpravo zato/wired.com)