U Srbiji već decenijama postoji sistem kaucije kada iskorišćene staklene pivske flaše vratite natrag u radnju. U tom smislu, neka vrsta depozitnog sistema je već odomaćena među građanima, ali smo i dalje daleko od njegovog uvođenja.
Upravo iz tih razloga je pokrenut projekat "Podrška uvođenju depozitnog sistema u Srbiji" koji treba da pripremi sve aktere kako bi ovaj poduhvat konačno zaživeo.
Projekat je rezultat partnerstva Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ i vodećih kompanija u oblasti održivog upravljanja ambalažom: Ball Pakovanja, Solagro Smart Recycling i TOMRA Collection, a realizuje se u okviru programa develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).
Projekat "Podrška uvođenju depozitnog sistema u Srbiji" trajaće do decembra 2027. godine, a očekuje se da će doprineti ne samo povećanju stope reciklaže, već i smanjenju emisija CO2, unapređenju konkurentnosti lokalnih tržišta i jačanju svesti građana o značaju odgovornog upravljanja otpadom.
Kako se navodi, depozitni sistem je ključni mehanizam za povećanje stope reciklaže i očuvanje životne sredine.
Biće uspostavljeno 11 fiksnih i 11 mobilnih operativnih punktova za otkup ambalaže, i očekuje se da to poveća stopu reciklaže PET flaša i limenki za oko 30% u pilot-opštinama.
Narodna skupština raspravlja o Zakonu o upravljanju otpadom, koji je predložilo Ministarstvo zaštite životne sredine. Ovo je posebno značajno jer predstavlja osnov upravljanja otpadom, odnosno zakonski okvir za upravljanje otpadom u celini. Ambalaža i ambalažni otpad posebno su regulisani Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu, a ovaj projekat nije samo administrativna promena, već i strateški korak koji će promeniti naš odnos prema prirodnim resursima i životnoj sredini.
Kako je navela, Teodora Spasojević, pomoćnica ministarke zaštite životne sredine, "svesni smo da je u Srbiji procenat recikliranja ambalažnog otpada znatno niži nego u državama članicama Evropske unije".
Prema njenim rečima, Ministarstvo je u prethodnom periodu organizovalo čitav niz sastanaka sa proizvođačima pića i ambalaža, trgovinskim lancima...
"Uvođenje depozitnog sistema je ključni alat da bismo ostvarili ciljeve reciklaže, uključujući i propisanih 155 kategorija ambalaže, kao i sve vrste ambalažnog otpada iz nekomunalnih izvora. Uvođenje sistema kaucije istovremeno predstavlja važan korak ka primeni direktiva Evropske unije o ambalaži i ambalažnom otpadu. Time se podiže nivo standardizacije procesa i obezbeđuje veća usklađenost sa standardima EU, što je važno i za privredu i za državu", navela je Spasojevićeva.
Pored uvođenja sistema kaucije, kako je dodala, doći će do značajnog smanjenja ambalažnog otpada koji završava na deponijama.
Judit Hofman, šefica Odeljenja za ekonomsku saradnju Ambasade Nemačke, istakla je da njena zemlja podržava program koji neguje saradnju privatnog sektora i razvojnih organizacija u cilju zajedničke koristi.
"Nova inicijativa predstavlja ključan korak unapređenja sistema upravljanja otpadom i reciklaže u Srbiji, kao jednog od najvećih prioriteta zelene transformacije i ostvarivanja ciljeva evropske Zelene agende za Zapadni Balkan", navela je.
Srbija razmatra uvođenje depozitnog sistema (DRS) još od 2009. godine, kako bi povećala stope reciklaže. Fokus na DRS dodatno je pojačan nakon Direktive EU o plastici za jednokratnu upotrebu, koja propisuje stopu od 90% za odvojeno prikupljene plastične flaše do 2030. godine. Glavni izazov u Srbiji jeste uključivanje malih tradicionalnih prodavnica, koje čine oko 70% maloprodajnih objekata.
Nemačka kao najbolji primer depozitnog sistema
Uspostavljanjem efikasnog i inkluzivnog DRS sistema, projekat podržava cirkularnu ekonomiju, smanjuje emisije gasova sa efektom staklene bašte i rešava problem otpada u životnoj sredini. Nemački sistem kaucije (Pfand) veoma je uspešan, sa svetski vodećom stopom povraćaja od 98% za jednokratne ambalaže. Uspeh sistema počiva na kvalitetnoj i dostupnoj mreži automata za povraćaj ambalaže u maloprodaji.
"Zbog toga Nemačka želi da podeli iskustva i dobre prakse i podrži partnerske zemlje u dostizanju visokih stopa reciklaže. Nemačka već 25 godina pruža razvojnu saradnju i značajnu ekonomsku podršku Srbiji, sa fokusom na jačanje privrede i podršku evropskim integracijama. Ove godine obeležavamo 25 godina saradnje. Aktivni smo i u sektorima zelene energije. Kada govorimo o privatnom sektoru, Nemačka je najvažniji trgovinski partner Srbije. U 2024. godini bilateralna trgovina dostigla je 9,2 milijarde evra. Direktne investicije nemačkih kompanija iznose 4,8 milijardi, a oko 900 nemačkih kompanija posluje u Srbiji", rekla je Judit Hofman.
Nenad Đurđević, komercijalni direktor za Jugoistočnu Evropu, "Ball Packaging", istakao je da uvođenje depozitnog sistema nije luksuz već nužnost.
"Kao kompanija posvećena principima cirkularne ekonomije, Ball Packaging sa ponosom podržava ovaj projekt. Naš cilj je da do 2030. godine recikliramo 90% proizvedenih aluminijumskih limenki i dostignemo stopu reciklata od 85%. Međutim, da bismo to postigli, neophodna je saradnja svih aktera", poručio je.
Ključni su mali trgovci
Mali tradicionalni trgovci, koji čine 70% svih maloprodajnih objekata u Srbiji, najčešće su isključeni iz savremenih sistema upravljanja otpadom, a godinama predstavljaju okosnicu lokalnih zajednica. Uspostavljanje DRS u ovim sredinama će biti jedan od najvećih izazova.
Kako je navedeno na konferenciji tokom koje je predstavljen projekat, do 2030. godine neće biti moguće dostići 90% odvojeno prikupljenih plastičnih flaša.
To znači da je vreme da promenimo način na koji posmatramo i razmišljamo o otpadu i da ga pretvorimo u resurs koji se može ponovo iskoristiti, štedeti energiju i smanjiti emisije CO₂. Sprovođenje ovog projekta podržava uvođenje depozitnog sistema u različitim maloprodajnim objektima i netradicionalnim mestima za prikupljanje otpada u Srbiji.
Statistika pokazuje da čak 86% građana Srbije podržava uvođenje depozitnog sistema. Zato je cilj da svi, uključujući i male trgovce, male lokalne zajednice širom Srbije, kao i tradicionalna i netradicionalna mesta za prikupljanje otpada, budu u potpunosti pripremljeni za uvođenje depozitnog sistema.
Cilj je da se do kraja projekta poveća reciklaža PET ambalaže za 30%, tako da u pilot opštinama, koristeći inovativne metode za recikliranje plastike, čak 15.000 ljudi doprinese uštedi od 30 tona CO₂, kao i da 11 netradicionalnih maloprodajnih mesta uključi sistem na efikasan i održiv način.
Koje su koristi depozitnog sistema?
Depozitni sistem je brz i efikasan način za povećanje stope reciklaže, a pritom je dostupan svima.
Kako je istakla Jelena Petljanski, predsednica Alijanse za cirkularnu ambalažu i menadžerka za održivost i javne poslove u kompaniji "Ball Packaging”" Beograd, depozitni sistem u roku od tri godine donosi oko 90% reciklaže.
"Druga važna stvar kod depozitnog sistema jeste njegova dostupnost korisnicima. Sistem izgleda veoma jednostavno, iako je njegova organizacija u suštini složena, ali je lako primenljiv za građane. Treba da se setimo da je to sistem koji je nekada postojao i bio dominantan pre 20-30 godina, nešto što automatski motiviše ljude da učestvuju", dodala je.
Međutim, u Srbiji u komunalnom sektoru postoji ozbiljan problem jer se samo 86% komunalnog otpada odnosi iz domaćinstava, što znači da oko 13,6% ostaje potpuno nepokriveno osnovnim uklanjanjem otpada.
"Stopa reciklaže u Srbiji iznosi 15%, dok je evropski prosek oko 49%. Studija koju smo ranije radili u kontekstu depozitnog sistema pokazala je da samo 28% građana ima pristup selekciji otpada. Dakle, da bismo postigli efikasan sistem upravljanja komunalnim otpadom, mnogo stvari mora biti povezano u lanac kako bismo podigli taj procenat, ali je sasvim jasno da je depozitni sistem odgovor koji u roku od tri godine može drastično da ga poveća", smatra Petljanski.
U Zrenjaninu je sproveden pilot-projekat
Zajedno sa GIZ-om, u Zrenjaninu je uspostavljena neka vrsta digitalnog depozitnog sistema, što je bila novina koja nije primenjena ni u jednoj zemlji. Spada među deset najznačajnijih takvih projekata u Evropi i svetu. Svaka ambalaža u projektu bila je serijalizovana, tako što je za svaki komad bio napravljen jedinstveni matriks kod.
"Koristili smo različite sisteme povraćaja: automate, pametne kante, ručne čitače... i proveravali koliko je tehnologija spremna za digitalni depozit. Projekat možda nije bio toliko vidljiv u Srbiji, ali jeste u Evropi. Ono što smo shvatili jeste da su za digitalni depozit ključne dve stvari: serijalizacija direktno na ambalaži i obavezno plaćanje depozita. Mi nismo mogli da vidimo koliko su građani zaista motivisani jer taj finansijski element nije postojao", objasnila je Petljanski.
Depozitni sistem bi 2027. trebalo da postane obavezan
Prema rečima Zorana Jakovljeva, savetnika u GIZ-u i menadžera implementacije projekta, cilj je da se pruži podrška svim zainteresovanim stranama u pripremi za najavljeno uvođenje depozitnog sistema u Srbiji.
"U 2027. godini predviđeno je da ovaj sistem postane obavezan, pa je potrebno da svi akteri - industrija (proizvođači, punionice, distributeri), operateri sistema, sakupljači, recikleri, ali i donosioci odluka i regulatori - ojačaju svoje kapacitete. Projekat ima za cilj upravo da obezbedi podršku u ovom procesu", rekao je.
Fokus će biti na malim trgovcima, seoskim zajednicama, benzinskim pumpama i drugim netradicionalnim lokacijama. Ideja je da se svakom građaninu omogući pravo na povraćaj depozita.
"Naši partneri imaju dosta iskustva s festivalima, pa ćemo kroz projekat organizovati depozitni sistem tokom velikih muzičkih događaja. Biće organizovane obuke, okrugli stolovi, analize i preporuke za donosioca odluka. Planira se i mobilni otkup kako bi se sistem približio udaljenim sredinama, uz digitalno obeležavanje ambalaže i verifikaciju u centru za brojanje. Identifikovano je da sistem ne zavisi samo od Ministarstva za zaštitu životne sredine, već i od Ministarstva finansija, Ministarstva trgovine i Ministarstva privrede. U okviru projekta planirane su analize, kao i studijske posete zemljama EU sa razvijenim sistemima, npr. Rumuniji, Hrvatskoj i drugima, kako bismo učili iz njihove prakse i preneli relevantna rešenja", rekao je Đurđević.
(EUpravo zato)