U Srbiji je završena Preliminarna tehnička studija o mirnodopskoj primeni nuklearne energije, izrađena u saradnji sa francuskim partnerima, koja otvara vrata mogućnosti izgradnje nuklearnih elektrana.
Studija obuhvata tri faze razvoja, a prva, koja uključuje detaljne procene i analize - može potrajati između pet i sedam godina.
Prema rečima direktora Instituta "Vinča" Slavka Dimovića, Srbija mora napustiti oslanjanje na ugalj kao primarni energetski izvor jer je nuklearna energija dugoročno najjeftinije i najstabilnije rešenje.
On naglašava da bi gradnja nuklearke označila i početak tehnološke revolucije, ali i promociju nauke i obrazovanja.
Profesor Zoran Drače, stručnjak za nuklearnu energiju, podseća da Srbija trenutno proizvodi oko 5.000 megavata struje iz termoelektrana na lignit, koje bi trebalo da budu ugašene do 2050. godine.
Zato je neophodno razviti energetski miks koji uključuje obnovljive izvore - hidroelektrane, solarnu i vetroenergiju, ali i nuklearne elektrane kao stabilan i pouzdan izvor.
Dimović ističe da, iako je ulaganje u nuklearnu elektranu skupo, operativni troškovi su niski, što nuklearnu energiju čini ekonomski najisplativijom.
Male nuklearke ili veliki reaktori?
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da se u ovom trenutku razmatraju dve moguće tehnologije: tradicionalne nuklearne elektrane i mali modularni reaktori (SMR) koji su sve više u fokusu svetske energetske tranzicije.
"Velike elektrane donose ekonomiju obima, dok modularni reaktori nude fleksibilnost, niže početne troškove i mogućnost fazne izgradnje", izjavila je ministarka za RTS.
Dodaje da je tehnologija malih reaktora još u razvoju i da se za sada ne koristi komercijalno u velikom obimu.
Studija je pokazala da nuklearna energija može biti integrisana u srpski energetski sistem, ali ne pre narednih 15 do 20 godina.
Obuka kadrova i izbor partnera - ključni koraci
Prema rečima ministarke, prva i druga faza pripreme zahtevaju formiranje stručnog tela koje će upravljati razvojem nuklearnog programa, kao i sprovođenje dodatnih analiza i obuka.
"Već radimo na formiranju tog tima u okviru Ministarstva, uz podršku naučnih i stručnih institucija. Obuka kadrova je prioritet, a ceo proces pripreme procenjuje se na oko 30 miliona evra", naglasila je Đedović Handanović.
Na kraju tog procesa, kako navodi, biće doneta odluka o izboru tehnologije i međunarodnih partnera.
Ko bi mogli biti partneri Srbije?
Za sada, još nije doneta konačna odluka o tome s kim će Srbija razvijati nuklearni program.
Francuska kompanija EDF je izradila prvu tehničku studiju, a postoji i sporazum o saradnji sa francuskom vladom u ranoj fazi pripreme.
Međutim, ministarka naglašava da se razmatraju i druge opcije.
Navodi primer Južne Koreje, koja je za kratko vreme uspešno izgradila nuklearni reaktor u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Kina, Rusija i Južna Koreja takođe se pominju kao potencijalni partneri sa bogatim iskustvom u nuklearnoj energetici.
„U naredna dva meseca planiramo da potpišemo sporazum sa Južnom Korejom, koji će obuhvatiti obe vrste tehnologija - i velike elektrane i modularne reaktore. To će nam dati mogućnost da biramo optimalno rešenje za Srbiju", zaključila je Đedović Handanović.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)