Sekretarijat Energetske zajednice u novim smernicama za pravednu tranziciju istakao je nedostatak politika i mera u zemljama ugovornicama na . Koncept podrazumeva uključivanje pristupa usredsređenog na ljude i prilagođenog regionu u nacionalno energetsko i klimatsko planiranje, sa ciljem postupnog ukidanja fosilnih goriva, uz pružanje ciljanih oblika podrške najugroženijima. Planovi za pravednu tranziciju mogu pomoći u privlačenju investicija.
Sekretarijat je objavio Smernice o pravednoj tranziciji kao deo integrisanog energetskog i klimatskog planiranja. Cilj je da se pomogne ugovornicama da se usklade sa svojim zakonskim obavezama. Međunarodna organizacija je pozvala zemlje da usvoje posvećene planove (JTP) ili mape puta za pravednu tranziciju, u skladu sa svojim nacionalnim energetskim i klimatskim planovima (NECP). Kritike Zapadnog Balkana se uglavnom odnose na nedostatak mera i politika u NECP dokumentima, prenosi "Balkangreenenergynews".
Vredno je pomenuti da je Srbija prošlog meseca objavila nacrt Akcionog plana za pravednu tranziciju. Svetska banka je odobrila zajam od 79,9 miliona evra i grant od 2,89 miliona evra Federaciji Bosne i Hercegovine, jednom od dva entiteta BiH.
Potpisivanjem Sofijske deklaracije 2020. godine, zemlje Zapadnog Balkana obavezale su se da dekarbonizuju svoje privrede i dostignu neto nultu emisiju do 2050. godine.
Sekretarijat je preporučio i unapređenje izveštavanja o ovoj temi. Pravedna tranzicija je pristup fokusiran na ljude i prilagođen regionu, koji podrazumeva ukidanje fosilnih goriva uz podršku zajednicama koje su najviše pogođene tim procesom.
U Deklaraciji iz Sofije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, šest zemalja ugovornica se obavezalo na klimatsku neutralnost do 2050. godine.
Prema smernicama, pravedna tranzicija podrazumeva podršku pogođenim radnicima i zajednicama, rešavanje energetskog siromaštva, inkluzivno upravljanje i pravičan pristup koristima tranzicije. Privrede regiona treba da pređu na čistu, sigurnu i pristupačnu energiju za sve.
Prosečna starost termoelektrana na ugalj skoro pet decenija
U većini zemalja ugovornica, proizvodnja električne energije zasnovana na uglju i dalje je dominantna, sa niskom efikasnošću i visokim emisijama ugljen-dioksida i zagađivača. Termoelektrane na Zapadnom Balkanu stare su između 34 i 67 godina, a prosečna starost u 2023. godini bila je 46 godina, što predstavlja rizik za sigurnost snabdevanja električnom energijom, upozorio je Sekretarijat.
Za poređenje, navedena je situacija u Evropskoj uniji. Autori navode da Rumunija nema nacionalni JTP, ali je razvila šest teritorijalnih planova (TJTP) za ugaljne regione Hunedoara, Gorj, Dolj, Galați, Prahova i Mureș. Zbog nedovoljno integrisanih pravednih tranzicija u NECP dokumente, mnoge zemlje Energetske zajednice su se odlučile da razviju posebne politike i mere kroz JTP dokumente. Sekretarijat preporučuje da se oni oblikuju po ugledu na strukturu i sadržaj evropskih TJTP-ova i oslanjaju na iskustva država članica EU.
Podrška firmama, otvaranju radnih mesta i jednakim šansama
JTP planovi treba da budu zasnovani na preciznoj identifikaciji teritorija koje su najviše pogođene dekarbonizacijom, uz detaljnu socio-ekonomsku i ekološku procenu uticaja.
Prema smernicama, donosioci odluka treba da podrže ekonomske subjekte, poput mikro, malih i srednjih preduzeća i startapova, uključujući otvaranje firmi putem inkubatora i savetodavnih usluga. Radnici i nezaposleni treba da dobiju prilike za dodatnu obuku i prekvalifikaciju.
Učešće žena na tržištu rada i njihovo preduzetništvo, kao i jednaka plata, igraju važnu ulogu u obezbeđivanju jednakih šansi.
"Iako trenutno ne postoji namensko finansiranje isključivo za pravednu tranziciju u Energetskoj zajednici, priprema sveobuhvatnih i kredibilnih planova može znatno povećati šanse za mobilizaciju javnih i privatnih sredstava u budućnosti. Ovi planovi mogu poslužiti kao strateške mape za ulaganja," zaključuje se u smernicama.
(EUpravo zatzo.rs)