Slovenija se sprema za novembarski savetodavni referendum o izgradnji nove nuklearne elektrane Krško (NEK 2).
To će biti jedna od ključnih odluka o energetskoj budućnosti zemlje.
Kompanija "Gen energija", koja upravlja postojećom Nuklearnom elektranom Krško (NEK), na projektu nove nuklearne elektrane u Krškom radi oko dve decenije, a na nekoliko studija potrošili su 22 milijarde evra.
Jedna od najvažnijih prekretnica za realizaciju projekta bilo je izdavanje energetske dozvole, sredinom 2021. godine, za vreme premijera Janeza Janše. Time je otvoren put za sprovođenje brojnih administrativnih procedura i pripremu opsežne dokumentacije za odlučivanje o ovoj velikoj i složenoj investiciji u jednom od sektora sa najviše regulativa u svetu.
Budući da priprema inicijative za početak postavljanja nove nuklearne elektrane na tom području dugo nije značajnije odmakla, aktuelna vlast se suočila sa optužbama da nije naklonjena projektu i da ga zapravo koči zbog svoje ambicije brzog širenja upotrebe obnovljivih izvora, posebno solarne energije.
NEK je sredinom prošle godine dobio ekološku saglasnost za produženje rada za dodatnih 20 godina, najmanje do 2043. godine, i tada je došlo do velikog pomaka u dinamici pripreme za NEK 2. Vlada je u septembru 2023. godine osnovala radnu grupu za koordinaciju pripremnih aktivnosti za NEK 2, a u kabinet premijera Roberta Goloba imenovan je i posebni državni sekretar Danijel Levičar, koji je došao iz "Gen energije".
Slovenački političari složni oko nuklearne energije
Pritom je premijer Golob najavio i mogućnost da će u budućnosti biti doneta posebna zakonska regulativa koja bi ubrzala realizaciju projekta, a spomenuo je i savetodavni referendum o tom pitanju.
Istovremeno, "Gen energija", koja je trenutno jedini investitor u NEK 2, povećala je ambicioznost poduhvata, pa je umesto prvobitno planiranog reaktora snage do 1.000 megavata (MW) u planove uključena mogućnost izgradnje jednog reaktora od 2400 MW ili dva pojedinačna.
U jačanje političke dinamike za projekat NEK 2 uključio se i parlament. U maju ove godine je usvojena rezolucija o dugoročnoj mirnodopskoj upotrebi nuklearne energije u Sloveniji. Dokument je izraz političke volje za daljim korišćenjem i razvojem nuklearne energije u zemlji, uključujući i izgradnju Jek 2.
Nakon što je inicijativu za održavanje savetodavnog referenduma ove godine prvi preuzeo SDS, u jednom od ne tako čestih slučajeva ujedinjenja parlamentarne politike, poslanici Svobode, SDS-a, NSi-ja, SD-a i poslanik manjine podneli su zajednički predlog za referendum. Datum još nije određen, ali očekuje se da će to biti kraj novembra.
Birači će se na jesenjem savetodavnom referendumu odlučiti da li podržavaju "sprovođenje projekta NEK 2 koji će uz druge niskougljenične izvore osigurati stabilno snabdevanje električnom energijom". To je strateško pitanje o energetskoj budućnosti zemlje nakon povlačenja iz upotrebe uglja u narednim godinama, a takođe i jedno od najvažnijih pitanja o budućem privrednom razvoju Slovenije.
"Gen energija", koja u saradnji sa državnim resorima sprovodi sve potrebne postupke za pripremu prostornih, ekoloških, seizmičkih, bezbednosnih i ekonomskih osnova za NEK 2, izradila je i posebnu veb stranicu o projektu na kojoj objavljuje studije i inovacije.
Poslednjih meseci je postalo jasno i da će u okviru osam potencijalnih varijanti nove nuklearke u Krškom u daljim postupcima gotovo sigurno biti izbačene tri varijante sa dva reaktora. Materijal za inicijativu pokretanja DPN-a tako se temelji na polazištu jednog reaktora, odnosno elektrane snage do 1650 MW.
Ko će to sve finansirati?
Tri su potencijalna dobavljača reaktorske tehnologije za izgradnju NEK 2 – francuski energetski div EDF, američki Westinghouse, čija je tehnologija u postojećoj nuklearki Krško, i korejski KHNP.
Na osnovu sadašnjih podataka, vrednost investicije NEK 2 sa jednim reaktorom bez troškova finansiranja procenjena je na 9.314 evra po kilovatu. Budući da polazište predviđa snagu od 1000 do 1650 megavata, procenjena vrednost investicije nove nuklearne elektrane, bez troškova finansiranja, iznosi između 9,3 i 15,4 milijardi evra.
Pitanje izuzetno velikih ulaganja u novu nuklearnu elektranu često premašuje procenjenu vrednost stoga će dilema da li Slovenija može to priuštiti verovatno biti jedno od glavnih pitanja u predizbornoj kampanji za referendum.
Iz "Gen energije" su već jasno poručili da sami neće moći da izvedu investiciju. Uz potrebnu podršku države, predviđena je mogućnost suinvestiranja, kako domaćih, tako i stranih privreda ili možda i neke od susednih zemalja.
Istovremeno, postoji bojazan oko postupanja sa nuklearnim otpadom i seizmičke sigurnosti nuklearnog postrojenja u seizmički aktivnom području Posavja.
Izuzev levice i pojedinih poslanika, projekat NEK 2 uživa široku političku podršku u parlamentu. Sudeći prema istraživanju sprovedenom početkom godine za Dnevnik, podrška javnosti kreće se oko 70 odsto. Kritičara najviše ima u civilnom društvu, posebno u redovima ekologa.
Ako na kraju sve prepreke padnu, prema optimističnom scenariju bi nova nuklearna elektrana trebalo da bude gotova do kraja iduće decenije.
(EUpravo zato/Seebiz.eu)