- Poljoprivreda i otpad najveći su izvori emisija metana na Zapadnom Balkanu, a u Srbiji ta dva sektora doprinose gotovo podjednako.
- U Albaniji i Crnoj Gori dominantna je poljoprivreda, dok su u BiH i Severnoj Makedoniji najveći izvor emisija otpad.
Poljoprivreda je glavni izvor emisija metana u Albaniji i Crnoj Gori, dok je otpad najveći izvor u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. U Srbiji ova dva sektora gotovo podjednako doprinose emisijama metana, pokazuje prvi objedinjeni pregled emisija metana u zemljama potpisnicama Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.
Na osnovu javno dostupnih nacionalnih izveštaja o inventaru emisija i nacionalnih dokumenata koje države dostavljaju Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC), izveštaj "Emisije metana u zemljama potpisnicama Energetske zajednice" daje pregled emisija metana u zemljama potpisnicama, sa fokusom na tri glavne kategorije izvora: poljoprivredu, otpad i fugitivne emisije iz goriva koje se prijavljuju u okviru energetskog sektora.
U gotovo svim zemljama potpisnicama Energetske zajednice, izuzev Ukrajine, poljoprivreda i otpad zajedno stvaraju više emisija metana nego energetski sektor. U Gruziji su emisije iz energetskog i neenergetskih sektora na približno sličnom nivou, navodi Sekretarijat Energetske zajednice.
Kako se ističe, cilj ove analize je da se poveća vidljivost metana, veoma snažnog gasa sa efektom staklene bašte, čiji doprinos klimatskim promenama često ostaje u senci ugljen-dioksida (CO₂), koji čini između 70 i 78 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, prenosi Balkangreenenergynews.
Posebni zahtevi za smanjenje emisija metana još nisu deo pravnih tekovina Energetske zajednice. Ipak, izveštaj ukazuje na potencijal koji smanjenje emisija metana ima za ispunjavanje postojećih obavezujućih klimatskih ciljeva, s obzirom na relativno kratak period njegovog zadržavanja u atmosferi i veliki potencijal zagrevanja.
Ako se kao ilustrativna mera koristi potencijal globalnog zagrevanja u periodu od 20 godina (GWP20), jedna tona metana ima efekat zagrevanja koji odgovara približno 82-87 tona CO₂ tokom tog perioda.
Operateri gasnog sektora počeli da primenjuju pristupe za merenje i izveštavanje o emisijama metana usklađene sa pravilima EU. U tom smislu, smanjenje emisije jedne tone metana može, prema GWP20 meri, doneti kratkoročnu klimatsku korist uporedivu sa smanjenjem emisije 82–87 tona CO₂, objašnjava Sekretarijat.
Izveštaj pokazuje da su operateri gasnog sektora širom regiona dobrovoljno počeli da primenjuju pristupe za merenje i izveštavanje o emisijama metana koji su usklađeni sa praksom Evropske unije.
Sekretarijat je izdvojio tri oblasti u kojima je potrebno dalje delovanje: unapređenje metoda za kvantifikaciju emisija metana; intenziviranje učešća u međunarodnim inicijativama za smanjenje emisija metana; razvoj rešenja cirkularne ekonomije koja istovremeno mogu smanjiti emisije i ojačati snabdevanje energijom iz obnovljivih izvora.
(EUpravo zato.rs/Balkangreenenergynews)