Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, izjavila je da je šest kompanija na javnom pozivu izrazilo zainteresovanost za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.
"U hidro sektoru su dva najvažnija projekta u razvoju i RHE Bistrica i RHE Đerdap 3 za koju je završen poziv kompanijama da iskažu zainteresovanost i imamo šest kompanija koje su izrazile zainteresovanost", rekla je ministarka za Radio Beograd 1.
Navela je da će se tek videti koje su kompanije ispunile kriterijume.
"Đerdap 3 svakako će biti najveći projekat koji ćemo razvijati u budućnosti. Prethodna studija opravdanosti je završena. Znači, jednim odgovornim pristupom razvijamo projekte da bi u budućnosti bili još sigurniji. A upravo reverzibilne hidroelektrane, koje mogu da skladište električnu energiju, vam daju tu sigurnost zato što imate prirodnu bateriju iz koje crpite dodatne količine električne energije kad su vam one neophodne", navela je ministarka.
Javni poziv za iskazivanje interesa kompanija za učešće u projektu izgradnje RHE Đerdap 3 je završen 25. juna.
Proces vodi posebna Radna grupa Vlade Srbije, na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i SAD.
Kako je ranije najavljeno, investicija će biti vredna više od 2,63 milijardi evra.
Kada je reč o projektu RHE Bistrica, ona je rekla da će veoma brzo početi izgradnja.
"Pripremni radovi će biti ove godine, radovi na glavnom postrojenju sledeće godine", dodala je ministarka.
Po čemu su specifične reverzibilne hidroelektrane?
Reverzibilne hidroelektrane su specifične po tome što mogu i da proizvode i da skladište električnu energiju. Za razliku od klasičnih hidroelektrana, koje "samo" koriste protok vode za proizvodnju struje, reverzibilne imaju dva rezervoara, gornji i donji, i rade u dva režima: kada ima viška električne energije u sistemu, koriste tu energiju da pumpama prebace vodu iz donjeg u gornji rezervoar; kada je potrošnja velika ili nema dovoljno proizvodnje iz drugih izvora, voda se pušta nazad kroz turbine i proizvodi električnu energiju.
Na neki način, one predstavljaju ogromne "baterije" elektroenergetskog sistema.
U Evropi su RHE jedan od ključnih "pogona" za dekarbonizaciju energetike. Zemlje poput Austrije, Švajcarske i Norveške imaju veliki broj takvih postrojenja upravo zbog razvoja obnovljivih izvora energije.
Srbija već ima jednu reverzibilnu hidroelektranu, RHE Bajina Bašta, a planirani projekti, poput Bistrice se zato smatraju strateški važnim upravo jer omogućavaju veću integraciju solarnih i vetroelektrana i tako smanjuju rizik od nestabilnosti mreže u budućnosti.
(EUpravo zato)