Energetska bezbednost, dekarbonizacija i integracija energetskih tržišta Zapadnog Balkana sa Evropskom unijom su teme u samom vrhu liste kada govorimo o evropskim politikama. Rat u Ukrajini, poremećaji u lancima snabdevanja i sve veća potreba za energetskom nezavisnošću dodatno su ubrzali težnju ka promenama kada je reč o energetskim izvorima. Upravo zato Evropska unija Zapadni Balkan sve više posmatra kao strateški važan deo kontinenta.
O svim tim memama za EUpravo zato govori Artur Lorkovski, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, institucije koja ima ključnu ulogu u povezivanju energetskih tržišta Evropske unije i regiona.
On nam objašnjava zašto su energetska pitanja danas neraskidivo povezana sa geopolitikom, koliko je Srbija napredovala u usklađivanju sa zakonodavstvom EU i zašto je diverzifikacija izvora energije istovremeno i bezbednosni i ekonomski prioritet.
U kojoj meri su današnja energetska pitanja deo širih geopolitičkih dinamika u Evropi?
"Današnja energetska kriza jasno pokazuje potrebu da i Evropa kao kontinent i Srbija, kao ugovorna strana Energetske zajednice, prodube tržišnu integraciju uz istovremeno ubrzanje dekarbonizacije. Integracija donosi dve ključne prednosti u vremenima krize. Prvo, veća i povezanija tržišta omogućavaju da energija proizvedena u Evropi lakše prelazi granice, čime se jača ukupna energetska bezbednost Evrope i smanjuje ranjivost na spoljne šokove. Drugo, integrisani sistemi stvaraju snažnije mehanizme sigurnosti snabdevanja, omogućavajući državama da dele resurse, koordiniraju odgovore i zajednički apsorbuju poremećaje."
Kako ocenjujete trenutni nivo usklađenosti Srbije sa energetskim zakonodavstvom EU i koje korake bi Srbija trebalo da preduzme u narednom periodu?
"Srbija je ostvarila značajan napredak u usklađivanju sa energetskim i klimatskim pravnim tekovinama EU, ali sada mora da ubrza napore u sva tri stuba energetske politike: sigurnosti snabdevanja, tržišnoj integraciji i dekarbonizaciji. Paralelni napredak u svim ovim oblastima biće ključan kako bi Srbija imala koristi od konkurentnijeg tržišta, veće otpornosti i investicionih prilika koje integracija može da donese.
Kada je reč o sigurnosti snabdevanja, Srbija je već videla koristi od usklađivanja sa energetskim zakonodavstvom EU, posebno kroz formiranje strateških rezervi nafte. Do kraja 2025. godine, rezerve su dostigle nivo od 51 dana pokrivenosti uvoza, što je Srbiji omogućilo prvo strateško puštanje oko 40.000 tona derivata radi ublažavanja nestašica na tržištu. Sledeći prioritet trebalo bi da bude dostizanje punih 60 dana pokrivenosti uvoza, kako zahteva pravna tekovina EU, uz hitnu primenu mera pripravnosti za vanredne situacije i sigurnost snabdevanja usklađenih sa EU pravilima.
To bi takođe trebalo da uključi jasan plan za postepeno ukidanje restriktivnih vanrednih mera, poput zabrana izvoza, i njihovu zamenu predvidivim mehanizmima zasnovanim na pravilima koji štite snabdevanje bez narušavanja regionalnog tržišta."
"Srbija je uspešno završila transpoziciju evropskog energetskog paketa"
Paralelno, o stepenu napretka Srbije u ovom procesu govori i Nikola Radosavljević, predstavnik Srbije na sastanku Energetske zajednice. On ističe da je Srbija uspešno i u potpunosti završila transpoziciju Paketa od devet EU propisa u skladu sa odlukama Ministarskog saveta Energetske zajednice 2025. godine.
"Citirao bih direktora Sekretarijata energetske zajednice Artura Lorkovskog: "Srbija je dobar primer drugim državama".
Ove pohvale su rezultat ozbiljnog rada i uskladjivanja sa propisima Energetske zajednice kao i usvajanje nacionalnog akta u vezi sa Paketom za energetsku integraciju. Mi smo država koja je primer svim članicama Energetske zajednice što se tiče usklađenosti sa energetskim zakonodavstvom EU."
Najbolji balans
Proces energetske integracije Srbije sa Evropskom unijom sada ulazi u operativnu fazu, u kojoj se paralelno odvijaju reforme u gasnom i elektroenergetskom sektoru i klimatskoj politici.
"U sektoru gasa," nastavlja Lorkovski, "Srbija je nedavno napravila važan korak ka većoj integraciji sa susednim tržištima i otvaranju sopstvenog nacionalnog tržišta dodeljivanjem licence za prenos kompaniji Transportgas Srbija, što bi trebalo da ojača pravičan i transparentan pristup mreži. Sledeća prekretnica biće primena mrežnih pravila EU za gas na granicama Srbije, čime bi se olakšali diverzifikovani prekogranični tokovi gasa koji mogu ublažiti buduće poremećaje u snabdevanju.
Kada je reč o električnoj energiji, očekuje se da Evropska komisija sredinom maja odluči da li je Srbija adekvatno prenela zakonodavstvo potrebno za početak procesa integracije tržišta električne energije sa EU. Pozitivno mišljenje otvorilo bi narednu fazu usmerenu na tehničku i ugovornu spremnost za povezivanje tržišta. Paralelno s tim, Srbija bi trebalo da nastavi usklađivanje svog tržišta električne energije sa standardima EU. Nedavno uvođenje negativnih cena na dnevnom tržištu predstavlja pozitivan korak u tom pravcu i važno je za unapređenje efikasnosti tržišta, jer će omogućiti da cene bolje odražavaju uslove ponude i tražnje u realnom vremenu.
U oblasti klimatske politike, Srbija je već napredovala u dve važne oblasti: uvođenju okvira za određivanje cene ugljenika i razvoju sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju emisija (MRV). Međutim, uspeh tranzicije zavisiće od sposobnosti Srbije da definiše kredibilan i primenjiv put smanjenja emisija, uz jasne mere politike, investiciono planiranje i pravovremenu implementaciju.
Istovremeno, Srbija može dodatno da proširi kapacitete obnovljivih izvora energije nadovezujući se na uspeh aukcija za obnovljive izvore i uključivanjem skladištenja energije u buduće aukcijske cikluse. To bi pomoglo smanjenju rizika za privatne investicije i obezbedilo fleksibilnost sistema koja je sve potrebnija kako solarna i vetroenergija budu imali veću ulogu u elektroenergetskom miksu. Skladištenje energije biće ključno za balansiranje varijabilnosti, smanjenje ograničenja proizvodnje i jačanje stabilnosti mreže dok Srbija napreduje ka bližoj integraciji sa tržištem električne energije EU."
Zelena agenda za Zapadni Balkan
Energetska zajednica ima ključnu ulogu u sprovođenju političkih i pravnih ciljeva Zelene agende za Zapadni Balkan. Ona pruža konkretan okvir kroz koji se Zelena agenda može pretočiti iz političkih obaveza u pravno usklađivanje, regulatorne reforme i praktičnu primenu.
"Energetska zajednica nije samo platforma podrške, već i jedan od glavnih instrumenata za sprovođenje Zelene agende kroz svoj pravni okvir i širu logiku usklađivanja u procesu pristupanja EU. Proširivanjem i prilagođavanjem relevantnih delova energetskih, klimatskih i ekoloških pravnih tekovina EU na Zapadni Balkan, Energetska zajednica pomaže da zelena tranzicija regiona bude zasnovana na pravilima, institucijama i tržišnim strukturama kompatibilnim sa EU.
Konkretno, Energetska zajednica podržava reforme koje se odnose na razvoj obnovljivih izvora energije, integraciju tržišta električne energije, energetsku efikasnost, spremnost za uvođenje određivanja cene ugljenika, monitoring emisija, kvalitet vazduha i sigurnost snabdevanja. Sve ove oblasti ključne su za operativno sprovođenje Zelene agende i pripremu Zapadnog Balkana za dublju integraciju sa energetskim tržištem EU.
Istovremeno, Energetska zajednica služi i kao platforma za regionalnu koordinaciju, pomažući ekonomijama Zapadnog Balkana da usklade reforme, ojačaju prekograničnu saradnju i na koherentan način odgovore na zajedničke energetske i klimatske izazove", objašnjava Lorkovski.
Naredni koraci Srbije
A na pitanja koji su to najvažniji koraci koje bi Srbija trebalo da preduzme u narednom periodu, odgovara nam Radosavljević.
"Prvo i osnovno očekujemo da će proces verifikacije transpozicije biti završen bez odlaganja i što je pre moguće od strane Evropske komisije kako bi Srbija mogla brzo da počne sa implementacijom Paketa za integraciju električne energije i preduzme dalje korake u pogledu tržišnog povezivanja.
Mi smo već započeli projekat tržišnog povezivanja električne energije sa Mađarskom. Još jedan projekat spajanja tržišta je u pripremnoj fazi izmedju naše države i Bugarske. Ovaj projekat je već promovisan od strane nacionalnih regulatornih tela za energetiku Srbije i Bugarske gde je podneta zajednička prijava za uključivanje granice bugarsko- srpske zone trgovanja u IBWT (Italian Borders Working Table Project), a pozitivan odgovor se očekuje u narednim mesecima."
(EUpravo zato)