Nemačku često nazivaju motorom Evrope i jednom od najstabilnijih i najjačih ekonomija sveta. Ipak, ni takve ekonomije nisu imune na globalne promene koji menjaju odnose moći, lance snabdevanja i energetsku bezbednost.
Energetska kriza, ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku i geopolitičke tenzije pokazali su da se ekonomska snaga više ne meri samo industrijskom proizvodnjom i izvozom, već i sposobnošću da se obezbedi stabilno i otpornije energetsko snabdevanje.
O svim tim temama razgovarali smo sa ambasadorkom Nemačke u Srbiji Anke Konrad. Ambasadroka nam je pričala o tome kako Berlin vidi novonastalo stanje u energetici, o ulozi Zapadnog Balkana u evropskoj energetskoj slici, ali i dinamici proširenja Evropske unije.
Da li je energetska bezbednost danas pre svega geopolitičko pitanje i kako Nemačka vidi aktuelnu globalnu energetsku situaciju?
"Nedovoljno energije i bezbednost se, zapravo, tiču svih. Počinje od privatnih potrošača, preko kompanija, pa do onih velikih centara za podatke - svima im je potrebna energija, jer je energija pokretač svake ekonomije. Dakle, da, geopolitička situacija može biti jedan od uzroka, ali nije jedini.
Ipak, ne traže samo države u Evropi način da odgovore na ove nove izazove, i Evropska unija je veoma aktivna u tome, pa zajednički tražimo mogućnosti kako bismo izbegli teže posledice. Neka pitanja možemo rešiti sami, dok nam je za druga, naravno, potrebno i poboljšanje situacije na Bliskom istoku. Ali, želim da naglasim, problemi sa energetskom bezbednošću počeli su i ranije, ruskom agresijom na Ukrajinu. Mislim da je to bio prvi veliki šok koji smo doživeli nakon dugo vremena.
Svesni smo da na kraju moramo postati otporniji kako bismo mogli da se suočimo sa takvim geopolitičkim potresima, a za to postoji više različitih načina."
Pogledajte video intervju:
Koliko je važna diverzifikacija izvora snabdevanja u EU i gde vidite Zapadni Balkan u toj strategiji?
"Da bismo odgovorili na trenutnu situaciju, moramo da postavimo pitanje izvora energije, ali ne samo u smislu odakle energija dolazi, odnosno iz kojih zemalja se snabdevamo, nego i o tome kako da diversifikujemo lance snabdevanja i izbegnemo preveliku zavisnost od pojedinih pravaca isporuke. Takođe, važno je da imamo više obnovljivih izvora energije i više alternativa koje mogu da zamene fosilna goriva, jer moramo da sagledamo širu sliku. Nije dovoljno samo da znamo odakle se snabdevamo energijom, već i kako da obezbedimo da veći deo energije dolazi iz izvora koji ne zavise od geopolitičkih dešavanja.
Naravno, sledeće važno pitanje jeste i način na koji se energija distribuira širom Evrope. Na tome radimo zajedno sa zemljama Zapadnog Balkana, kako bismo proširili energetske koridore, od kojih neki prolaze upravo kroz region. Cilj je da države mogu međusobno da pomažu jedna drugoj kada je reč o energiji, električnoj energiji, ali i drugim pitanjima. U tom smislu, Zapadni Balkan može imati važnu ulogu. Želimo veću otpornost ne samo na geopolitičke potrese, već i na situacije poput prekida snabdevanja usled nesreća ili havarija, kako bismo mogli da održimo stabilno snabdevanje energijom u svakoj zemlji."
Kako vidite politiku proširenja EU kada je reč o Zapadnom Balkanu – da li ona ima novu dinamiku?
"Mislim da dinamika postoji.
Dakle, nije pitanje politike proširenja. Naravno, to je proces. To nije nešto gde jednostavno popunite prijavni formular i onda neko donese odluku.
To je dugotrajan proces, težak proces. Ne zahteva samo izmene zakona, već i njihovu primenu u praksi. Radi se i o tome da se društva prilagođavaju tim procesima. Dinamika postoji i mislim da je sa planom rasta koji je EU pokrenula pre nekoliko godina stvoren i dodatni podsticaj za sprovođenje neophodnih reformi.
Pitanje je uvek kako zemlje prihvataju tu dinamiku, i tu, nažalost, vidimo razlike. Vidimo neke zemlje koje zaista napreduju, i da pomenem Crnu Goru, gde je EU odlučila da započne izradu pristupnog sporazuma, i druge koje još uvek nisu na tom nivou.
Kada je reč o Nemačkoj, mi smo tu, posebno kroz našu razvojnu saradnju, da podržimo upravo ove složene korake koji vrlo često zahtevaju i strukturne reforme.
Dakle, mi smo tu da pružimo podršku."
Koje konkretne koristi građani Zapadnog Balkana već sada imaju od EU?
"Vizna liberalizacija je, naravno, nešto što svaki građanin može da oseti. Kada je reč o studentima, tu je Erasmus+, koji studentima i mladim naučnicima pruža mogućnosti razmene, odlaska u druge zemlje, studiranja tamo, a zatim povratka, često i napredovanja i stvaranja lidera u oblastima specijalizacije.
Tu je SEPA, odnosno Jedinstveno područje plaćanja u evrima, koje omogućava da se novac iz EU u Srbiju prenosi gotovo trenutno i po znatno nižim troškovima, što ide u korist svima.
To važi i za građane koji šalju novac porodicama, ali i za kompanije, jer se na taj način smanjuju transakcioni troškovi. Dakle, to je početak, ali tu ne stajemo. Sledeće pitanje koje se trenutno razmatra u Briselu jeste roming, sa ciljem smanjenja njegovih troškova.
Već imamo ukinut roming u regionu, što je dogovoreno u okviru Berlinskog procesa, koji predvodi Nemačka. Sledeći korak je, naravno, smanjenje roming tarifa između zemalja Evropske unije i Zapadnog Balkana. Nadamo se da pregovori napreduju i da će uskoro biti završeni, kako bismo i u ovoj oblasti dodatno približili ljude u EU i regionu."
Koliko je procesu evrointegracija doprineo Berlinski proces?
"Berlinski proces, kada je pokrenut 2014. godine, se zasnivao na razumevanju da, s jedne strane imamo, a i tada smo već imali, prve zemlje koje su podnele zahtev za članstvo u EU, koje su već imale status kandidata, a sa nekima, poput Srbije, su i pregovori već bili započeti; i sa druge strane je uočeno potreba zavećom saradnjom unutar regiona.
Jer ulazak u EU znači i da u mnogim aspektima, ne samo ekonomskim, morate biti konkurentni. Morate biti spremni da se nosite sa znatno jačom konkurencijom iz Evropske unije u svim oblastima - ne samo u ekonomiji, već i u poljoprivredi. To je i pitanje sposobnosti uključivanja u evropske naučne mreže.
Zbog toga smo rekli da je neophodno da se zemlje pripreme da bliže sarađuju, jer zemlje ne primamo jednu po jednu, već ih posmatramo i u odnosu na njihove susede, bilo da su u EU ili van nje.
Zato je jedna od prvih ideja bila i stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta, gde smo napravili značajne korake ka većoj trgovinskoj, ali i ekonomskoj saradnji među zemljama, uz početak usklađivanja standarda i procedura, sve sa ciljem približavanja standardima EU. Na taj način se podstiče regionalna saradnja, ne samo u ekonomiji, već i u nauci i kulturi, ali i pokušava da se doprinese pomirenju među zemljama. Berlinski proces je u tome imao dosta uspeha, jer, kako znamo, senke devedesetih su i dalje prisutne i postoji još uvek dosta nepoverenja."
Kako "merit-based" pristup utiče na dinamiku proširenja EU?
"Na kraju, zvuči suvo kada to tako kažemo, ali proces se zasniva na zaslugama.
Potrebno je da zemlje budu spremne i sposobne da se pridruže Evropskoj uniji, kao i da i sama Evropska unija od 27 plus članica bude sposobna da odgovori na sve izazove koji su pred njom.
Zato, ako se mi pitamo, što pre to bolje. Ali pravi napredak na terenu je taj koji će odrediti kada je vreme za sledeći korak.
Ipak, nadamo se da ćemo i za Srbiju uskoro imati bolje vesti kada je reč o daljem napretku, i nadamo se da će ceo region uspeti da se pridruži."
Da li bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da pristupe EU zajedno ili pojedinačno?
"Mislim da je na kraju, kao što sam rekla, proces zasnovan na zaslugama.
Zemlje moraju biti spremne u svim aspektima da bi pristupile Uniji. Dakle, kada biste imali "grupno članstvo", to bi značilo da biste morali da čekate poslednju zemlju dok i ona ne bude spremna. A mislim da to nije u interesu zemalja, posebno onih koje su već odmakle u procesu.
Zato je suština da, kada se ispune sve reforme i svi kriterijumi, zemlja postaje članica. Ne morate da čekate one koji zaostaju, i mislim da je to najbolji pristup."
(EUpravo zato)