Evropska energetska politika menja se, oblikuje i prilagođava brže nego što je iko očekivao. REPowerEU predstavljen je kao vodeći plan kog svaka država članica treba da se pridržava kada je reč o diverzifikaciji izvora, međutim, rat u Ukrajini, poremećaji u lancima snabdevanja i situacija na Bliskom istoku pretvorili su energiju iz ekonomskog u jedno od centralnih geopolitičkih pitanja.
U priči o energetskoh tranziciji i pripremljenosti na krize Norveška najčešće navodi kao primer zemlje koja je uspela da odgovori na izazove. Norveška je jedan od najvećih evropskih izvoznika gasa, ali i država koja gotovo kompletnu proizvodnju električne energije zasniva na obnovljivim izvorima.
U razgovoru za EUpravo zato, ambasadorka Norveške u Srbiji Kristin Melsom govori o tome kako je ta dugoročna energetska strategija građena, zašto energetska pitanja više nije moguće odvojiti od geopolitike, ali i šta zemlje Zapadnog Balkana mogu da nauče iz nordijskog modela saradnje.
Norveška se često navodi kao primer uspešne energetske tranzicije. Na kojim ključnim principima počiva taj model?
"Norveška se često opisuje kao uspešan primer energetske tranzicije, ali je važno naglasiti da se taj uspeh zasniva na nekoliko veoma jasnih i dugoročnih principa, a ne na brzim rešenjima. Zato je to više evolutivan proces nego nagla promena. Želela bih da istaknem nekoliko važnih aspekata kada govorimo o ovome.
Pre svega, Norveška je svoju energetsku politiku gradila na predvidivosti i širokom političkom konsenzusu. Tokom decenija, različite vlade slagale su se oko glavnog pravca energetske politike, što je obezbedilo stabilnost za građane, industriju i investitore.
Drugo, naš model kombinuje odgovorno upravljanje prirodnim resursima sa snažnim javnim institucijama. Hidroenergija, koja danas čini ogromnu većinu norveške proizvodnje električne energije, razvijana je postepeno i uz stroge ekološke standarde, čime su obezbeđeni i energetska sigurnost i poverenje javnosti.
Na kraju, prihodi od nafte i gasa kontinuirano se ulažu u obrazovanje, nove "zelene" tehnologije i socijalnu zaštitu, dok se istovremeno pripremamo za budućnost sa nižim emisijama. Sve to zahteva vreme, posvećenost zajedničkom cilju i dugoročan politički i društveni konsenzus.
Ipak, priprema za budućnost, koja podrazumeva veću potrebu za električnom energijom, nije bez izazova ni u Norveškoj. Klimatske promene danas utiču na količinu snega i padavina koje pune naše rezervoare za naredne sezone proizvodnje električne energije. Izgradnja zelene energije, poput solarne i vetroenergije, uvek podrazumeva pronalaženje ravnoteže između očuvanja prirode i potrebe države za razvojem. Snažne institucije i snažna građanska prava pomažu nam da pronađemo tu ravnotežu."
Kakvu ulogu Norveška danas ima u energetskoj bezbednosti Evrope?
"U aktuelnom evropskom kontekstu, Norveška ima važnu ulogu u energetskoj bezbednosti, posebno u periodima neizvesnosti. Kao pouzdan i predvidiv snabdevač naftom i prirodnim gasom, Norveška doprinosi stabilizaciji evropskog energetskog tržišta.
Ta uloga postala je još vidljivija poslednjih godina, kada se Evropa suočila sa poremećajima u snabdevanju i velikom nestabilnošću tržišta, naročito nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Istovremeno, Norveška je duboko integrisana u evropski energetski sistem kroz elektroenergetske interkonekcije i regulatornu saradnju. Naša uloga nije samo da isporučujemo energiju, već i da doprinosimo funkcionalnom i otpornom tržištu zasnovanom na transparentnosti, pravilima i međusobnom poverenju."
Da li je moguće istovremeno obezbediti energetsku sigurnost i ubrzati zelenu tranziciju?
"Obezbeđivanje energetske sigurnosti uz istovremeno ubrzavanje zelene tranzicije nije samo moguće, već i neophodno. Zapravo, ta dva cilja međusobno se jačaju.
Raznovrstan energetski miks, veća energetska efikasnost i šira upotreba obnovljivih izvora povećavaju bezbednost jer smanjuju zavisnost od pojedinačnih izvora ili ruta snabdevanja.
Regionalna energetska saradnja na Zapadnom Balkanu može predstavljati kredibilan put napred inspirisan skandinavskim iskustvom, pod uslovom da očekivanja budu realna i prilagođena političkim, ekonomskim i energetskim okolnostima regiona.
Iskustvo Norveške pokazuje da fosilna energija i obnovljivi izvori mogu koegzistirati tokom tranzicione faze, pod uslovom da postoji jasan pravac i plan tranzicije. Gas je, na primer, imao važnu ulogu u zameni energetskih izvora sa većim emisijama ugljenika, dok su prihodi iz naftnog sektora podržali ulaganja u niskokarbonska rešenja poput vetroparkova na moru, hvatanja i skladištenja ugljenika.
Ipak, moramo biti svesni da tempo energetske tranzicije mora biti uređen i realističan. Smanjivanje ponude fosilnih goriva brže nego što opada potražnja moglo bi dovesti do cenovnih šokova, društvenog otpora i slabljenja podrške klimatskim politikama."
U kojoj meri su energetska pitanja danas zapravo geopolitička pitanja?
"Energetska pitanja su oduvek bila povezana sa geopolitikom, a danas možda više nego ikada. Energija oblikuje ekonomsku konkurentnost, utiče na spoljnopolitičke odluke i direktno se odražava na nacionalnu bezbednost.
Kontrola nad energetskim resursima, infrastrukturom i tehnologijama ima strateške implikacije, što su nedavni globalni događaji jasno pokazali.
Istovremeno, energetika je oblast u kojoj saradnja ostaje ključna. Klimatske promene, stabilnost tržišta i tehnološki razvoj ne mogu biti rešeni delovanjem pojedinačnih država. Zato Norveška energiju vidi ne samo kao strateški resurs, već i kao platformu za dijalog i saradnju."
Koja je najvažnija lekcija iz norveškog modela koju bi Srbija realno mogla da primeni?
"Kada govorimo o tome šta bi Srbija mogla realno da preuzme iz norveškog iskustva, najvažnija lekcija nisu konkretne tehnologije, već upravljanje i dugoročno planiranje.
Uspostavljanje jasnog regulatornog okvira, ulaganje u mrežnu infrastrukturu i jačanje institucija predstavljaju ključne temelje. Jednako je važno odgovorno korišćenje domaćih resursa, bilo da je reč o obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti ili regionalnim interkonekcijama.
Svaka država ima svoju polaznu tačku, ali transparentnost, predvidivost i uključivanje javnosti univerzalno su primenjivi principi.
Kada je reč o Zapadnom Balkanu kao regionu, integracija sa regionalnim i evropskim energetskim tržištima mogla bi da poveća sigurnost, smanji troškove i ubrza zelenu tranziciju. Regionalna energetska saradnja na Zapadnom Balkanu može predstavljati kredibilan put napred inspirisan skandinavskim iskustvom, pod uslovom da očekivanja budu realna i prilagođena političkim, ekonomskim i energetskim okolnostima regiona.
Nordijski model nije moguće direktno preslikati, ali su njegovi principi veoma relevantni. Skandinavsko iskustvo pokazuje da male i srednje države značajno profitiraju kada udružuju resurse, integrišu tržišta i koordiniraju razvoj infrastrukture, umesto da energetske strategije vode izolovano.
Još jedna važna lekcija iz Skandinavije jeste da saradnja povećava kredibilitet kod investitora."
Kako vidite budući razvoj energetske saradnje između Norveške i Srbije?
"Budućnost energetske saradnje Norveške i Srbije deluje obećavajuće.
Naša saradnja već uključuje podršku obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti i jačanju institucionalnih kapaciteta, posebno kroz norveške grantove i angažovanje norveških stručnjaka u različitim projektima u Srbiji.
Ovde bih posebno pomenula jedan projekat koji podržava Ambasada. Reč je o projektu poznatom pod skraćenicom BREnDA, čiji je cilj stvaranje uslova za ubrzanu dekarbonizaciju. Projekat će proizvesti finansione investicione planove za buduća postrojenja za grejanje i proizvodnju električne energije za čitav Zapadni Balkan. Ti planovi biće besplatno dostupni javnim komunalnim preduzećima širom regiona.
Ali energetska saradnja nije samo pitanje projekata, već i partnerstava. Postoji značajan potencijal za produbljivanje saradnje u oblastima modernizacije hidroenergije, razvoja solarne i vetroenergije, zelenih finansija i razmene znanja.
Norveška je spremna da nastavi da deli svoja iskustva i sarađuje sa Srbijom na putu ka sigurnijem, održivijem i otpornijem energetskom sistemu."
(EUpravo zato)