U svetu gde klimatske promene postaju sve izraženije, voda - resurs od suštinskog značaja za život i razvoj – suočava se sa ozbiljnim izazovima. Među njima, hidrološka suša predstavlja jedan od najtiših, ali i najopasnijih prirodnih hazarda.
Za razliku od meteorološke suše, koja se definiše kao produžen period bez značajnijih padavina i najpre se odražava na vlagu u atmosferi i površinskom sloju zemljišta, hidrološka suša se odnosi na dugotrajno smanjenje proticaja u rekama, kao i smanjene rezerve vode u jezerima i podzemnim akviferima, prenosi Klima 101.
Drugim rečima, dok meteorološka suša primarno pogađa atmosferski i površinski vodni ciklus, hidrološka suša se javlja kao njen kasniji, ali često dugotrajniji i razorniji nastavak, s obzirom na to da ugrožava snabdevanje vodom, ekosisteme i celokupnu vodnu infrastrukturu.
Ovakvi deficiti vode mogu trajati mesecima, pa čak i godinama, uzrokujući velike štete po ekosisteme, snabdevanje vodom, poljoprivredu i proizvodnju hidroenergije.
Jedno novo istraživanje koje su sproveli naučnici iz Srbije i regiona pokazuju da mnoge reke Zapadnog Balkana, od Bosne i Drine do Vardara, imaju sve niže tzv. minimalne proticaje, što ukazuje na rastuću pretnju od hidroloških suša u regionu.
Priroda hidroloških suša i značaj minimalnih proticaja reka
U savremenom dobu, učestalost i ozbiljnost suša sve više raste – podstaknuta kako ljudskim delovanjem tako i globalnim klimatskim promenama. Faktori poput promenljivih padavina, povećanog isparavanja i promena u oticaju čine razumevanje i predviđanje suša izuzetno kompleksnim.
Razumevanje hidroloških suša zahteva pažljivu analizu proticajnih režima, minimalnih protoka i trendova u režimu oticaja – posebno u svetlu sve češćih klimatskih ekstrema.
Minimalni proticaj, odnosno najniži zabeleženi proticaji u toku godine, ima višestruki značaj.
On određuje dostupnost vode u sušnim periodima, kada su potrebe za zalivanjem, pijaćom vodom i industrijskom potrošnjom najkritičnije. Osim toga, minimumi proticaja su od ključnog značaja za očuvanje zdravlja vodenih ekosistema, jer mnoge vodene vrste zavise od specifičnih uslova tokom niskih vodostaja.
Uz to, minimalni proticaji su osnova za projektovanje hidroenergetskih postrojenja, koja zavise od pouzdane količine vode za proizvodnju električne energije.
Promene u tim vrednostima mogu značajno uticati na energetski bilans zemlje, posebno u regionima kao što je Zapadni Balkan, gde su reke još uvek glavni oslonac za proizvodnju obnovljive energije. Takođe, niske vrednosti proticaja mogu dovesti do smanjene razblažujuće moći reka, povećavajući koncentraciju zagađujućih materija, što dodatno ugrožava kvalitet vode i zdravlje ljudi.
Analiza minimalnih proticaja omogućava razumevanje promena u vodnom režimu koje nastaju kao posledica klimatskih promena.
Ugroženost Južne i Jugoistočne Evrope je posebno izražena, jer se očekuje da će porast temperatura, promena režima padavina i smanjenje snežnog pokrivača u narednim decenijama dodatno pojačati vodni stres.
Minimalni proticaji su sve niži, pokazuju merenja na rekama kao što su Drina, Bosna, Morača i Vardar
Ove promene nisu samo teorijske pretpostavke – već se jasno uočavaju u dugoročnim hidrološkim nizovima. U najnovijem istraživanju, analizirani su podaci sa više hidroloških stanica širom Zapadnog Balkana u periodu 1961–2020, sa fokusom na sezonske minimume proticaja – tokom hidrološkog leta (april–septembar) i hidrološke zime (oktobar–mart).
Rezultati su ukazali na stalno i sve intenzivnije smanjenje minimalnih proticaja u odnosu na period od 1961. do 1990. godine (referentni period Svetske meteorološke organizacije), sa izraženijim smanjenjem tokom prvih dvadeset godina 21. veka.
Iz godine u godinu, gotovo sve posmatrane reke beleže sve niže minimalne proticaje, posebno tokom letnjih meseci, kada je vodni stres najizraženiji.
Na reci Bosni, smanjenje minimalih proticaja iznosi približno 1,75 m³/s ili 2,21% po deceniji. Drugim rečima, svaka naredna decenija donosi skoro 2 m³/s manje vode u najkritičnijim trenucima godine. Ovaj postepeni gubitak ugrožava kako ekološki protok, tako i pouzdano snabdevanje vodom.
Na reci Drini, rezultatiti ukazuju na znatno brži tempo opadanja – oko 6,9 m³/s (7%) po deceniji. Ovo je posebno zabrinjavajuće imajući u vidu značaj Drine za hidroenergetski sistem Srbije i Bosne i Hercegovine.
Na reci Morači, analiza ukazuje na prosečno smanjenje minimalnog proticaja od oko 1,88 m³/s (3%) po deceniji, što je signal ranjivosti urbanog regiona koji već trpi klimatske pritiske.
Ove promene se ne dešavaju samo tokom sušnih godina – već predstavljaju trend koji traje decenijama. Na reci Vardar, analiza pokazuje smanjenje od oko 1,01 m³/s (3%) po deceniji. Iako manje izraženo u apsolutnim brojevima i procentima, ovaj pad u sušnoj i hidrološki osetljivoj regiji predstavlja značajan relativni gubitak, sa mogućim posledicama po snabdevanje vodom, kvalitet života i zdravlje rečnog ekosistema.
Sušni periodi su sve duži, a minimumi su sve niži u svetlu klimatskih promena i neodrživog upravljanja
Ovi brojevi nisu puka statistika – oni su dokazi o dubokoj tranziciji hidrološkog režima. Reč je o „novoj normalnosti“ u kojoj više ne možemo računati na stabilne rezerve vode. Sušni periodi ne samo da postaju duži, već i češći, a najniži protoci dostižu nove minimume, iz godine u godinu.
Uočene promene ukazuju da je hidrološki režim regiona u procesu tranzicije. Klimatski scenariji sugerišu da će se učestalost i trajanje sušnih perioda nastaviti povećavati, naročito u letnjim mesecima, što može ugroziti ne samo prirodne već i socioekonomske sisteme. Ovde se nameće hitna potreba za adaptivnim upravljanjem vodnim resursima, koje se oslanja na podatke, lokalni kontekst i transdisciplinarnu saradnju.
Hidrološka suša više nije samo retka prirodna nepogoda – postaje strukturalna karakteristika savremenog klimatskog režima u mnogim delovima sveta, uključujući i Zapadni Balkan.
Razumevanje njenih obrazaca kroz analizu minimalnih protoka predstavlja osnovu za predikciju i ublažavanje njenih efekata. Problem smanjenja minimalnih proticaja na rekama u Srbiji prepoznat je kao važna tema u okviru „Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove“, no do sada nije bilo značajnijih aktivnosti usmerenih na njegovo ublažavanje.
Rezultati ovog istraživanja ukazuju na sve izraženiji signal promena u režimu minimalnih proticaja na Zapadnom Balkanu. Rast učestalosti ekstremno niskih vrednosti proticaja, i to u oba sezonska perioda, implicira povećan rizik od hidroloških suša u budućnosti. U svetlu klimatskih promena, porasta potreba za vodom i postojećih ranjivosti, regionalni sistemi upravljanja vodnim resursima moraju se osloniti na kvalitetne hidrološke podatke, sezonske analize i fleksibilne strategije prilagođavanja.
Zapadni Balkan je posebno osetljiv, ne samo zbog svoje geografije, već i zbog institucionalnih izazova u prekograničnom upravljanju rekama. Održivo upravljanje vodom u regionu, koje uključuje hidroenergetiku, poljoprivredu, vodosnabdevanje i očuvanje prirode, zahteva naučne osnove, dijalog između sektora, ali i saradnju između država.
Analize kao što je ova predstavljaju ključni korak ka boljem razumevanju lokalne dinamike suša i oblikovanju pametne, klimatski otporne budućnosti.
Upravo zato, hidrologija 21. veka mora biti i lokalna i globalna – istovremeno orijentisana ka razumevanju prirodnih sistema i oblikovanju politika koje će ih zaštititi u vremenu rastućih klimatskih izazova. Jer voda – bilo da protiče tiho ili bučno – uvek nosi priču o stanju našeg sveta.
Autor teksta je dr Igor Leščešen - istraživač Instituta za hidrologiju Slovačke akademije nauka i naučni saradnik na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Autor je više od 30 naučnih članaka i član je Centra za hidrološka i klimatološka istraživanja Univerziteta u Novom Sadu. Trenutno vodi projekat "Streamflow Drought Through Time" koji finansira Evropska unija, a koji se bavi primenom mašinskog učenja za predikciju hidroloških suša u Karpatskom basenu.
(EUpravo zato/Klima 101)