U 2024. smo dostigli prekretnicu: to je bila najtoplija godina ikada zabeležena, a prethodne dve su prve koje su premašile rast temperature od 1,5°C u odnosu na predindustrijski nivo, objavila je evropska klimatska opservatorija Kopernikus.
Vest je simbolična. Od 2015. godine, Pariski sporazum ima za cilj da globalni porast temperatura zadrži ispod ovog limita kako bi se smanjili uticaji klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.
Porast temperature definiše se kao dugoročni klimatski trend - temperatura bi morala da ostane iznad granice od 1,5°C tokom 20 do 30 godina da bi se taj limit zvanično smatrao premašenim. Međutim, podaci za 2024. godinu - koja je zabeležila ukupni porast od 1,6°C - izazvali su strahove da je cilj sada možda potpuno nedostižan.
"Danas je cilj od 1,5 stepeni praktično već deo prošlosti", rekao je Johem Marocke, klimatolog i okeanograf iz Instituta za meteorologiju Maks Plank u Hamburgu.
"Svako ko i dalje tvrdi da svet može ostati ispod tog limita se zavarava. Moramo se suočiti sa stvarnošću i prilagoditi sve većem zagrevanju", dodao je.
Može li se vreme vratiti unazad?
Da li postoji način da se povrati podnošljivija klima? Suočeni s neuspehom da globalna temperatura ostane ispod 1,5°C, da li je moguće preći taj limit, a zatim preokrenuti trend?
Ova ideja reverzibilnog pregrevanja, poznata kao "overshoot" (premašaj), sve se češće pominje među nekim političarima i naučnicima. Ona je čak deo scenarija koje modeluje Međuvladin panel za klimatske promene Ujedinjenih nacija (IPCC).
Međutim, iako koncept zvuči umirujuće, "njegova primena bi podrazumevala mnoge rizike, a danas ostaje veoma neizvesna", rekao je Karl-Fridrih Šlojsner, istraživač Međunarodnog instituta za primenjenu sistemsku analizu i autor studije koja procenjuje kratkoročne i dugoročne scenarije "premašaja".
Milijarde tona CO2
Za snižavanje globalne temperature trebalo bi ukloniti milijarde tona CO2 iz atmosfere. Da bi svet uopšte postigao karbonsku neutralnost – savršenu ravnotežu između emitovanog i apsorbovanog ugljen-dioksida - prvo bi trebalo neutralisati neizbežne emisije, poput onih iz poljoprivrede, i istorijske emisije.
Za smanjenje globalne temperature za 0,1°C, studija procenjuje da bi trebalo apsorbovati najmanje 150 milijardi tona CO2, što je ekvivalentno četvorogodišnjim globalnim emisijama.
Međutim, takve količine bi bilo izuzetno teško postići. Ne računajući masovno pošumljavanje, to bi bilo moguće samo putem geoinženjeringa, poput postrojenja za hvatanje ugljen-dioksida ili čak kontroverznog solarnog geoinženjeringa – metode hlađenja planete reflektovanjem sunčeve svetlosti nazad u svemir.
Ove metode su još u razvoju, često su osporavane i vrlo su skupe. Zahtevaju velike rezerve energije, vode i zemljišta i mogu imati neočekivane dugoročne efekte.
Poređenja radi, danas se ljudskim naporima uklanja samo 2 milijarde tona CO2 godišnje, uglavnom pošumljavanjem, dok tehnološkim rešenjima trajno uklanjamo svega 2 miliona tona.
Nema povratka
Čak i u scenariju u kojem bi tehnologija za hvatanje ugljen-dioksida savršeno funkcionisala, "klima i svet nikada ne bi bili isti kao pre", rekao je Šlojsner.
Neki od uticaja globalnog zagrevanja su nepovratni i postaju sve ozbiljniji što duže temperatura ostaje iznad limita i što više raste. Ljudi će umirati tokom toplotnih talasa, ekonomije će biti razorene, neke životinjske i biljne vrste će izumreti, glečeri, tresetišta i permafrost će nestati, prenosi France 24.
"Nivo mora će nastaviti da raste vekovima, pa čak i milenijumima, čak i ako se dugoročne temperature smanje", navodi se u studiji.
Ukratko, vraćanje temperatura ispod granice od 1,5°C deluje kao daleki cilj, a što temperatura duže prelazi ovaj limit, više CO2 će morati da se apsorbuje kako bismo preokrenuli trend.
Nepoznata teritorija
"Zagrevanje iznad 1,5°C vodi nas u nepoznatu teritoriju. Znamo da će to imati ogromne posledice po planetu i ljude, posebno u ranjivim zemljama koje nisu glavni krivci za klimatsku krizu", rekao je Šlojsner.
Jedini način da se ograniči šteta jeste drastično i odmah smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte kako bismo dostigli karbonsku neutralnost.
(EUpravo zato/France 24)