Savet Evropske unije je usvojio direktivu kojom se uvode novi standardi kvaliteta vazduha širom EU. Nova pravila doprineće cilju bloka da do 2050. godine postigne nultu zagađenost i pomoći će u sprečavanju preuranjenih smrtnih slučajeva uzrokovanih zagađenjem vazduha.
Revidirana direktiva daje prioritet zdravlju građana EU: postavlja nove standarde kvaliteta vazduha za zagađivače koji treba da se dostignu do 2030. godine, a koji su bliži smernicama Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Ovi zagađivači uključuju, između ostalog, čestice PM10 i PM2.5, azot dioksid i sumpor dioksid, za koje je poznato da izazivaju respiratorne probleme. Građani EU će, dakle, moći da traže odštetu za oštećenje zdravlja u slučajevima kada se ne poštuju pravila o kvalitetu vazduha u EU.
Države članice mogu zatražiti produženje roka do 2030. godine ako su ispunjeni određeni uslovi.
Kako se procenjuje kvalitet vazduha?
Kvalitet vazduha se procenjuje koristeći zajedničke metode i kriterijume širom EU, a revidirana direktiva donosi dalja poboljšanja u praćenju kvaliteta vazduha.
Revidirana direktiva će takođe osigurati preduzimanje ranih akcija, sa mapama puta za kvalitet vazduha koje će morati da se pripreme pre 2030. godine ako postoji rizik da novi standardi neće biti dostignuti do tog datuma.
Standardi kvaliteta vazduha će se redovno preispitivati u skladu sa najnovijim naučnim dokazima kako bi se procenilo da li su i dalje odgovarajući, navodi se u saopštenju Saveta EU.
Pristup pravdi i pravo na odštetu
Nova direktiva osigurava pravičan i jednak pristup pravdi za one koji su pogođeni ili bi mogli biti pogođeni primenom direktive.
Države članice moraju osigurati da građani imaju pravo da zahtevaju i dobiju odštetu kada je njihovo zdravlje oštećeno zbog kršenja pravila o kvalitetu vazduha postavljenih u direktivi.
Tekst će biti objavljen u Službenom listu EU i stupiće na snagu dvadesetog dana nakon objavljivanja. Države članice će imati dve godine nakon stupanja na snagu da prenesu direktivu u nacionalno zakonodavstvo.
Do 2030. godine Evropska komisija će preispitati standarde kvaliteta vazduha, a zatim svakih pet godina, u skladu sa najnovijim naučnim dokazima.
Najveći ekološki rizik
Zagađenje vazduha je najveći ekološki rizik po zdravlje u Evropi, jer zagađivači mogu biti izuzetno štetni i za ljude i za životnu sredinu. Oko 300.000 preuranjenih smrtnih slučajeva u Evropi svake godine uzrokovano je zagađenjem vazduha.
Kako bi se pozabavila ovim problemom, Evropska komisija je u oktobru 2022. godine predložila reviziju i konsolidaciju dve direktive o kvalitetu vazduha, kao deo akcionog plana EU za nultu zagađenost. Sporazum između dva zakonodavca o konačnom obliku teksta postignut je u februaru 2024. godine.
Ova nova direktiva pojednostavljuje pravila EU o kvalitetu ambijentalnog vazduha spajanjem dve postojeće direktive u jednu. Cilj joj je da uskladi standarde kvaliteta sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
(EUpravo zato/Savet EU)