Boris doneo do sada nezabeležene padavine u Evropi: Ako se ništa ne preduzme, takve oluje će biti sve češće

Klimatske promene dovele su do dvostruko većih izgleda za pojavu obilnih kiša poput onih koje su prouzrokovale razorne poplave u srednjoj Evropi ovog meseca, navodi se u izveštaju u kome autori pozivaju političare na akciju kako bi zaustavili globalno zagrevanje.

Fotogramma/IPA/ABACA / Abaca Press / Profimedia Poplave u severnoj Italiji izazvane olujom Boris

U najgoroj poplavi koja je pogodila središnju Evropu u najmanje dve decenije poginule su 24 osobe, zgrade su oštećene, mostovi srušeni, a šteta se procenjuje u milijardama dolara.

Padavine najveće ikada

Izvještaj World Weather Attribution, međunarodne grupe naučnika i stručnjaka koja proučava učinke klimatskih promena na ekstremne vremenske prilike, pokazalo je da su četvorodnevne padavine koje je donela oluja Boris bile najveće ikada zabeležene u srednjoj Evropi.

U izveštaju je navdeno da su klimatske promene učinile takve kiše bar dvostruko verovatnijim i sedam posto jačim.

"Ove poplave naglašavaju razorne rezultate zagrevanja uzrokovanog fosilnim gorivima. Sve dok se nafta, plin i ugljen ne zamene obnovljivom energijom, oluje poput Borisa uzrokovaće još jače padavine, izazivajući poplave koje paralizuju privredu", izjavila je Joyce Kimutai, koautorka studije i istraživačica na Grantham institutu pri Imperial koledžu u Londonu.

Klimatske promene učinile su takve oluje intenzivnijima

Iako je kombinacija vremenskih obrazaca oluje Boris - hladnog vazduha u Alpama i vrlo toplog vazduha iznad Sredozemnog i Crnog mora - neuobičajena, izveptaj pokazuje da su klimatske promene učinile takve oluje intenzivnijima i verovatnijima.

Prema izveštaju, očekuje se da će se takva oluja pojaviti u proseku jednom svakih 100 do 300 godina u današnjoj klimi, toplijoj 1.3 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba.

Međutim, rečeno je da će takve oluje rezultirati sa najmanje 5 posto više kiše i događati se oko 50 posto češće nego sada ako zagrevanje u odnosu na predindustrijsko doba dostigne 2 stepena Celzijusa, što se očekuje u 2050.

(M.A./EUpravo zato/index.hr)