Požari koji bukte u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi izrodili su pirokumulonimbuse, odnosno vatrene oblake.
U Kaliforniji, požar zvani Park Fire izbio je u parku Bidvel u gradu Čiko. Zahvatio je 172.000 hektara i četvrti je po veličini u istoriji te države, saopštilo je Ministarstvo za šumarstvo i zaštitu od požara Kalifornije.
Šumski požari su ove godine do danas uništili površinu od 798.231 akra (323.000 hektara) u trećoj po veličini i najbogatijoj američkoj državi. To je preko 30 puta više nego cele 2023. godine.
U kanadskom nacionalnom parku Džasper takođe bukti ogroman požar, koji je opustošio 39.000 hektara.
Oba događaja su iznenadila vatrogasce brzinom širenja. Dodatno zabrinjava što ovako veliki požari mogu da stvore sopstvene meteorološke prilike i to kroz formiranje vatrenih oblaka i vatrenih tornada.
S druge strane, šumski požari nisu retkost ni u Evropi i sve se češće pojavljuju usled ekstremnih vrućina.
Šta je pirokumulonimbus - vatreni oblak?
Kada vegetacija gori, oslobađaju se velike količine toplote, zbog čega se vazduh razređuje i podiže se na veće visine. Hladan vazduh tada silovito kreće naniže da uspostavi ravnotežu. Ukoliko topao vazduh dostigne dovoljnu visinu, prisutna vlaga počinje da se kondenzuje i nastaje flamagenitus, poznatiji pod imenom pirokumulonimbus - vatreni oblak.
Ukoliko vazduh nastavi da se kreće ka višim delovima atmosfere, kondenzovana vlaga se u nekom trenutku zamrzne. Kada se u oblaku nađu čestice tečne i smrznute vode, dolazi do pojave oluja sa munjama i grmljavinom, ali padavine su znatno slabije nego kod klasičnih oluja.
Meteorolozi su još krajem devedesetih godina prošlog veka uvideli da iz požara može da nastane oluja. Međutim, tek sa lansiranjem serije satelita GOES-R 2017. godine, snimili su nastanak vatrenih oblaka i oluja.
Izveštaji o pojavi obih oblaka su u prošlosti bili retki. Do 2023, najviše je zabeleženo 102 ovakva oblaka u jednoj godini, od čega čak 50 u Kanadi.
Prošle godine, kada je zabeležen veliki broj požara na globalnom nivou, samo u Kanadi je prijavljeno 140 vatrenih oblaka, dok naučnici upozoravaju da će navedena pojava postati mnogo učestalija.
Vatreni vrtlozi šire požere
U pirokumulonimbusu su prisutna jaka turbulentna strujanja vazduha. Intenzivna toplota požara stvara snažan uzlazni tok, koji zatim uvlači hladniji vazduh sa strane. Kada se ovi strujni tokovi vazduha spoje, mogu formirati rotirajući stub vatre, pepela i dima, sličan tornadu. Ovi vatreni vrtlozi šire gorući pepeo, izazivajući nove požare.
Kada požari sami menjaju meteorološke prilike, njihovo ponašanje može postati nepredvidivije i haotičnije, a to povećava opasnost po stanovnike i vatrogasce koji se bore sa vatrenim stihijama.
Toplotni talasi i suše, koji su sve učestaliji usled globalnog rasta temperature kao posledice klimatskih promena, nastavljaju da povećavaju rizik od izbijanja požara.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)