- Evropska komisija uvodi pravila po kojima države EU moraju jasno da odrede ko je odgovoran za zaštitu građana od klimatskih katastrofa.
- Brisel upozorava da Evropa mora da se pripremi za topliju budućnost, uz moguće zagrevanje od tri stepena do 2100. godine.
- Šteta od ekstremnog vremena ovog leta premašila je 100 milijardi evra, a samo oko 25 odsto ugrožene imovine je osigurano.
Evropska komisija danas predstavlja nova klimatska pravila kojima će se od zemalja Evropske unije zahtevati da jasno odrede ko je odgovoran za zaštitu građana od klimatskih katastrofa, izjavio je evropski komesar za klimatsku politiku Vopke Hoekstra.
Brisel upozorava da Evropa mora da se pripremi za sve ekstremnije vremenske prilike, uključujući scenarije prema kojima bi globalno zagrevanje do 2100. godine moglo da dostigne tri stepena Celzijusa.
Hoekstra je upozorio da se svet kreće ka privremenom, a potencijalno i dugotrajnom prekoračenju granice zagrevanja od 1,5 stepeni, što je utvrđeno Pariskim sporazumom. Zbog toga je neophodno da se vlade pripreme za ekstremnije vrućine i klimatske katastrofe, čak i ako planovi za smanjenje emisija budu uspešni.
"Na državama članicama je da odluče gde žele da raspodele tu odgovornost. Međutim, ono što propisujemo kao obavezu jeste da moraju da odrede i jasno navedu na kome će ta odgovornost biti", rekao je klimatski komesar.
Dok EU nastavlja da radi na smanjenju emisija, troškove prilagođavanja sve višim temperaturama je sve teže zanemariti, od obnove nakon šumskih požara i poplava do zaštite domova, puteva i javne infrastrukture.
Holandski komesar je procenio da je ekonomska šteta izazvana ekstremnim vremenskim prilikama ovog leta premašila 100 milijardi evra.
Na pitanje šta bi porast temperature od tri stepena u odnosu na predindustrijski period mogao da znači za Evropljane, Hoekstra je ukazao na značaj planova za zaštitu gradova od vrućina i potrebe da se infrastruktura pripremi za topliju budućnost, umesto da se planiranje zasniva na istorijskim vremenskim obrascima.
Referentna putanja se zasniva na naučnim istraživanjima, uključujući rad Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) i napredne evropske klimatske modele, rekao je on.
Projekcije Evropske komisije predviđaju globalno zagrevanje od dva stepena Celzijusa do 2050. godine i tri stepena do 2100. godine u Evropi. One odražavaju procenu Brisela da se Evropa zagreva približno dvostruko brže od globalnog proseka.
Predviđena putanja trebalo bi da posluži kao osnova za procene rizika na nacionalnom i lokalnom nivou, uzimajući u obzir nejednaku raspodelu posledica klimatskih promena.
"Čak i ako sve ovo uradimo kako treba, ne možemo da izbegnemo leta koja će biti gora od onog koje smo imali prošle godine", rekao je komesar, ističući da spremnost, otpornost i pripremljenost moraju postati prioritet, uporedo sa smanjenjem emisija.
Predloženim propisima od zemalja EU zahtevaće se da preciziraju da li su za pripremu za klimatske katastrofe odgovorne nacionalne, regionalne ili lokalne vlasti.
Vlade će zadržati fleksibilnost u načinu raspodele odgovornosti, ali će morati jasno da navedu ko snosi odgovornost. Cilj je da se spreče politički sporovi oko toga ko nije obavio svoj posao kada poplave ili šumski požari unište domove.
Evropska komisija takođe želi da se klimatski scenariji uzimaju u obzir prilikom planiranja izgradnje novih puteva, mostova i stambenih naselja. Time se priznaje da infrastruktura projektovana za vremenske uslove iz prošlosti možda više ne odgovara današnjim i budućim potrebama.
"Želimo da uvedemo kulturu pripremljenosti i otpornosti ugrađene u samo planiranje, umesto da se bavimo štetom tek nakon što nastane, što je često veoma neplansko i ne podrazumeva uvek obnovu na bolji način", rekao je u ponedeljak visoki zvaničnik Evropske komisije, koji je govorio pod uslovom anonimnosti.
Prilagođavanje klimatskim promenama košta
Međutim, pitanje finansiranja prilagođavanja klimatskim promenama i dalje nije rešeno.
Strategija Evropske komisije za otpornost na klimatske promene ne očekuje nove finansijske obaveze kada je reč o podršci domaćinstvima, uprkos zabrinutosti da obični građani možda neće moći da priušte ulaganja potrebna za prilagođavanje.
Hoekstra je ukazao na predlog Komisije da se 35 odsto budžeta EU izdvoji za klimatske ciljeve i prirodu.
Ipak, delotvornost strategije delimično će zavisiti od ishoda tekućih pregovora o narednom višegodišnjem budžetu EU, u kojima će se sredstva za klimatske mere nadmetati sa drugim prioritetima, kao što su odbrana, bezbednost, konkurentnost i podrška poljoprivredi.
Komisija računa i na nedavno najavljenih 30 milijardi evra Evropske investicione banke za prilagođavanje klimatskim promenama do 2030. godine. Uprkos tome, izostanak novog finansiranja predstavlja potencijalnu slabost ambicija Komisije.
Komesar je istakao da se preventivna ulaganja ekonomski isplate, ali nije najavio novi program podrške domaćinstvima niti objasnio kako će EU osigurati da domaćinstva sa nižim prihodima mogu da priušte neophodna unapređenja.
U pokušaju da smanji jaz u zaštiti od klimatskih promena, Brisel želi da sarađuje sa sektorom osiguranja. Kako je ukazao komesar Hoekstra, mnoga područja u Evropi nemaju dovoljno osiguranje od klimatskih katastrofa.
Prema rečima visokog zvaničnika Evropske komisije, osigurano je samo oko 25 odsto imovine izložene posledicama klimatskih promena, zbog čega su vlade i vlasnici nekretnina ranjivi na velike finansijske gubitke.
"Činjenica da mnoga područja nemaju dovoljno osiguranje jedno je od pitanja kojima će se Komisija baviti", rekao je komesar.
Strategija bi tako mogla da otkrije još jednu tačku sukoba između klimatskih ambicija Brisela i pritiska rastućih troškova života sa kojima se suočavaju evropski birači.
(EUpravo zato/Euronews)