- Smrtnost zbog velikih vrućina u evropskim gradovima porasla je za 82 slučaja na milion stanovnika, a najteže je pogođena južna Evropa.
- Istraživanje upozorava i na veći rizik od bolesti koje prenose komarci, kao i na sve češće alergije zbog viših koncentracija polena.
Klimatske promene sve snažnije pogađaju evropske gradove i ozbiljno ugrožavaju zdravlje njihovih stanovnika. Smrtnost povezana sa velikim vrućinama raste u skoro svim gradovima, a posebno je pogođena južna Evropa, pokazuje novo naučno istraživanje objavljeno u časopisu "The Lancet Public Health".
Istraživanje je sproveo konzorcijum "Lancet Countdown Europe", koji je analizirao 28 pokazatelja povezanih sa klimom i zdravljem u više od 800 evropskih gradova. Rezultati pokazuju da se stanovnici evropskih gradova suočavaju sa dosad nezabeleženim porastom temperatura, ali i sa sve većim rizicima od zaraznih bolesti, alergija i izloženosti dimu šumskih požara, prenosi nemačka novinska agencija DPA.
U evropskim gradovima raste smrtnost zbog vrućina
Prema istraživanju, smrtnost povezana sa velikim vrućinama između 2015. i 2024. godine porasla je u proseku za 82 smrtna slučaja na milion stanovnika u poređenju sa periodom od 1991. do 2000. godine. Porast je zabeležen u čak 98,7 odsto proučavanih gradova. Najviše su pogođeni gradovi južne Evrope, gde su zabeležena prosečno 132 dodatna smrtna slučaja na milion stanovnika, što predstavlja povećanje od 161 odsto.
U zapadnoj Evropi zabeležena su prosečno 64 dodatna smrtna slučaja na milion stanovnika. Autori istraživanja, koje predvode Ketrin Ton i Hose Čen-Šu iz Instituta ISGlobal u Barseloni, upozoravaju da gradovi moraju da preduzmu konkretne mere kako bi zaštitili stanovništvo.
"Gradovi imaju centralnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena. Gradske vlasti trebalo bi da sprovedu mere prilagođavanja i ublažavanja klimatskih promena koje će doprineti stvaranju otpornih zajednica sa niskim emisijama ugljenika, ojačati lokalnu privredu i unaprediti javno zdravlje", poručuju autori.
Istraživanje pokazuje i da su stanovnici pojedinih evropskih gradova sve češće izloženi štetnom dimu šumskih požara. Između 2003. i 2023. godine broj dana tokom kojih su bili izloženi toksičnom dimu povećao se u nešto manje od deset odsto gradova, dok se smanjio u oko četiri odsto gradova. Na nivou Evrope zabeležen je porast od sedam odsto. Posebno su pogođeni gradovi južne i istočne Evrope.
Raste opasnost od bolesti koje prenose komarci
Porast temperatura omogućava i širenje komaraca koji prenose bolesti koje su donedavno bile karakteristične za tropske oblasti. Prema istraživanju, prosečan rizik od prenosa denga groznice u evropskim gradovima porastao je za 111 odsto između 2015. i 2024. godine u poređenju sa periodom od 1981. do 2010. godine.
Najveći porast zabeležen je u istočnoj Evropi, čak 369 odsto, dok je u zapadnoj Evropi iznosio 159 odsto. Slični trendovi uočeni su i kada je reč o virusima čikungunja i zika, koje takođe prenose komarci.
Opasne bakterije se šire i na severu Evrope
Ni hladniji delovi kontinenta nisu pošteđeni posledica zagrevanja. Istraživanja sprovedena u Nemačkoj pokazuju da je rizik od prenosa bakterija iz roda Vibrio između 2015. i 2024. godine porastao za 60 odsto u poređenju sa periodom od 1982. do 2010. godine.
Te bakterije razmnožavaju se u toploj slanoj vodi, a mogu se pronaći i u morskim plodovima. Pojedini sojevi izazivaju bolesti čiji se simptomi kreću od gastrointestinalnih tegoba do teških, pa čak i smrtonosnih infekcija. Posebno su pogođeni obalski gradovi uz Severno i Baltičko more.
Alergije na polen sve veći problem
Klimatske promene utiču i na količinu polena u evropskim gradovima. U zapadnoj Evropi koncentracije polena breze između 2015. i 2024. godine bile su znatno više nego u periodu od 1991. do 2000. godine. U Berlinu je zabeležen porast od 66 odsto, a u Briselu čak 82 odsto. U pojedinim gradovima istočne Evrope porast je premašio 100 odsto.
Slični trendovi zabeleženi su i kada je reč o polenu masline u Španiji i polenu jove u gradovima istočne Evrope. Zbog povećanih koncentracija polena, periodi tokom kojih stanovnici pate od alergija postaju sve duži.
Evropski gradovi gube drveće
Istraživači upozoravaju i na smanjenje površina pod krošnjama drveća, iako upravo drveće ima važnu ulogu u zaštiti gradova od posledica klimatskih promena.
"Drveće u gradovima, kao važan element urbanih zelenih površina, obavlja značajne ekosistemske funkcije koje direktno doprinose zdravlju ljudi, smanjujući toplotni stres, poboljšavajući kvalitet vazduha i podstičući mentalno blagostanje", navodi se u studiji.
Uprkos tome, pokrivenost krošnjama drveća u nemačkim gradovima između 2000. i 2020. godine u proseku se smanjila za nešto manje od dva odsto.
Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu preporučuje da krošnje drveća pokrivaju najmanje 30 odsto gradskih površina. Međutim, tu preporuku ispunjava samo 14 odsto evropskih gradova, pokazuje istraživanje.
(EUpravo zato/Index.hr)