Reč je o promeni koja je predviđena drugom fazom modernizacije sistema daljinskog grejanja, a projektni menadžer za obnovljivu energiju i energetsku efikasnost u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Boris Ilijevski izjavio je za RTS da su u analizi Prijepolje, Kladovo, Bajina Bašta i još jedna toplana u Novom Pazaru, kao i da se razmatra veće korišćenje solarne energije.
Cilj je modernizacija sistema daljinskog grejanja, a nakon što je okončana prva faza u kojoj su četiri toplane prešle na drvnu biomasu, u okviru druge faze analiziraju se mogućnosti za uključivanje novih toplana, naveo je Ilijevski.
"Druga faza praktično znači povećanje broja toplana koje prelaze sa korišćenja fosilnih goriva na korišćenje obnovljivih izvora energije", rekao je Ilijevski i dodao da druga faza donosi i novi iskorak kroz korišćenje solarne energije, pa, kako je naveo, Bor, Pirot i Beograd imaju potencijal da obnovljive izvore uključe i u sisteme daljinskog grejanja.
Kako je većina ovih toplana do sada koristila mazut, ugalj i gas, goriva koja jako zagađuju okolinu, pojedine su u međuvremenu prešle na drvnu biomasu, čime su značajno smanjene smanjene emisije štetnih gasova.
"Kada se pređe na drvnu biomasu, onda nema više sumpor-dioksida. Drvo ne sadrži sumpor. To je vrlo mala količina. I oni gasovi s efektom staklene bašte, kao što je ugljen-dioksid, takođe su smanjeni osamdeset, devedeset odsto", naglasio je Ilijevski.
Govoreći o iskustvima Evropske unije, naveo je da biomasa ima najveći udeo među obnovljivim izvorima energije.
"Oko pedeset pet do šezdeset odsto energije iz obnovljivih izvora dobija se iz biomase", rekao je Ilijevski, dodajući da u tome prednjače Švedska, Danska, Finska i Nemačka.
Toplane budućnosti koristiće više izvora energije
Savremeni sistemi mogu istovremeno da proizvode toplotnu i električnu energiju, a Evropska unija podržava razvoj fleksibilnih sistema grejanja koji kombinuju više izvora energije, pozitivan primer je toplana u Novom Sadu.
"Investicija je negde oko sto trideset miliona evra i tu će Evropska unija takođe da dâ jedno dvadeset odsto bespovratnih sredstava, ali to će biti stvarno fascinantni projekat u Srbiji", naveo je Ilijevski i istakao da prelazak na biomasu jača lokalnu ekonomiju:
"Vi kada sa fosilnih goriva sa mazuta pređete na drvnu biomasu, vi praktično ne izvozite novac iz lokalne samouprave. Ona ostaje na lokalu, daje se šumovlasnicima za drvo, a onda oni opet plaćaju poreze lokalne tako da novac cirkuliše na lokalu".
EU do 2050. godine cilja klimatsku neutralnost
Govoreći o evropskim ciljevima, Ilijevski je podsetio da Evropska unija teži klimatskoj neutralnosti do 2050. godine.
"Praktično plan, cilj Evropske unije je da bude klimatski neutralna", poručio je.
Naveo je i da su zbog toga evropske direktive sve ambicioznije, pa je cilj da javne zgrade do 2028. godine dostignu nulte emisije, a da se isti standard primeni na celokupan fond zgrada do 2030. godine.
(EUpravo zato/RTS)