Gotovo cela Evropa zabeležila je iznadprosečne temperature tokom 2025. godine, koja je oborila rekorde po šumskim požarima, temperaturama mora i toplotnim talasima, dok se klimatske promene sve više pogoršavaju, saopštili su naučnici Evropske unije i Svetske meteorološke organizacije.
Najmanje 95 odsto Evrope bilo je pogođeno iznadprosečnim temperaturama, dok su šumski požari progutali više od milion hektara zemljišta.
To je površina veća od Kipra i predstavlja najveću ukupnu godišnju zabeleženu u istoriji, naveli su Svetska meteorološka organizacija (WMO) i evropska služba za klimatske promene Kopernikus u svom godišnjem izveštaju o klimi u Evropi.
Rezultati pokazuju da klimatske promene imaju sve ozbiljnije posledice u Evropi, u trenutku kada neke vlade pokušavaju da ublaže mere za smanjenje emisija zbog ekonomskih problema.
Evropska unija ostaje posvećena svojim zelenim ciljevima, ali je prošle godine ublažila pojedina pravila za automobile i kompanije nakon pritiska industrije da se pomogne firmama u teškoćama, prenosi Rojters.
"Klimatske promene nisu pretnja budućnosti, već naša sadašnjost“
Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva na svetu. Svetska meteorološka organizacija i Kopernikus navode da je više od polovine Evrope bilo pogođeno sušom u maju 2025. godine.
Ta godina bila je i među tri najsušnije kada je reč o vlažnosti zemljišta još od 1992, dok zagrevanje dodatno otežava uslove za poljoprivredu.
Ukupna temperatura površine mora u Evropi dostigla je rekordni godišnji nivo, a čak 86 odsto morskih područja bilo je pogođeno snažnim morskim toplotnim talasima. Samanta Berdžes, strateška direktorka Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze, izjavila je da izveštaj pokazuje da "klimatske promene nisu pretnja budućnosti, već naša sadašnjost“.
"Tempo klimatskih promena zahteva hitnije delovanje“, poručila je.
Svetska meteorološka organizacija i Kopernikus posebno upozoravaju na promene u najhladnijim delovima Evrope, gde su sneg i ledeni pokrivač ključni za usporavanje klimatskih promena jer reflektuju Sunčevu svetlost nazad u svemir.
Island beleži veliki gubitak ledenjaka
Ovaj fenomen, poznat kao efekat albeda, slabi kako više temperature uzrokuju ubrzano topljenje leda. Nestanak leda dodatno doprinosi rastu nivoa mora.
Subarktički delovi Norveške, Švedske i Finske prošlog jula zabeležili su najintenzivniji toplotni talas u istoriji merenja. Trajao je tri nedelje, a temperature unutar Arktičkog kruga prelazile su 30 stepeni Celzijusa.
Island je tokom 2025. zabeležio drugi najveći gubitak ledenjaka od kada postoje merenja, navodi se u izveštaju.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)