Grenland je proteklih meseci bio u žiži javnosti zbog američkog predsednika Donalda Trampa koji je zapretio da će preuzeti kontrolu nad tim arktičkim ostrvom.
Dok svetski lideri pokušavaju da smanje strasti i vrate se diplomatskim rešenjima, ova danska suverena teritorija ima i drugih problema.
Vozač Kulu Heilman već 25 godina upravlja ski-liftom na planini iznad Nuka, glavnog grada Grenlanda.
Međutim, ovih dana lift nije radio. Zapravo, lift i staze od početka godine uopšte nisu bili otvoreni.
"Vidite i sami, ovde bi trebalo da ima snega. Ljudi bi trebalo da se skijaju. Nikada nisam video ništa slično. To se nikada ranije nije dogodilo", rekao je, pokazujući na kamenitu padinu blizu gradskog aerodroma.
Najtopliji januar u Grenlandu
Prekinuta skijaška sezona usledila je nakon što je na zapadnoj obali Grenlanda zabeležen najtopliji januar ikada, prema podacima Danskog meteorološkog instituta (DMI).
DMI je saopštio da je prosečna temperatura u Nuku u januaru iznosila 0,1 stepen Celzijusa, što je novi rekord. To je za 7,8 stepeni više od januarskog proseka za period 1991-2020. Najviša temperatura u Nuku je ovog januara bila 11,3 stepena.
Tokom uobičajenog januarskog dana u Nuku trebalo bi da bude oko minus 11 stepeni, a ne plus 11!
Ista situacija je uočena duž više od 2.000 kilometara zapadne obale, gde je više gradova imalo neuobičajeno visoke mesečne prosečne temperature.
Karolin Drost Jensen, klimatološkinja iz DMI-ja, rekla je za Al Džaziru da se blage zime u Grenlandu povremeno dešavaju, ali da je ove godine posebno upadljiv bio veliki broj oborenih rekorda.
"Moram da kažem da sam bila zatečena. Nikada nisam videla toliko rekorda odjednom. To je zaista bilo upečatljivo, veoma, veoma upadljivo", istakla je.
Kako je dodala, mlazna struja, koja je usmeravala blag vazduh ka severu, prema Grenlandu, bila je neposredni uzrok toplog januara. Ali je dodala da opšti porast temperatura, podstaknut klimatskim promenama, može dodatno da podigne temperature.
Malene Jensen, koja živi u centru Nuka, kaže da je i sama primetila promenu.
"Ova zima je bila čudna", rekla je.
Arktik se brže zagreva
Naučnici već dugo upozoravaju da se Arktik ne zagreva istim tempom kao ostatak planete.
Istraživanja poslednjih godina pokazuju da se Arktik zagreva otprilike tri do četiri puta brže od globalnog proseka, zbog nestanka reflektujućeg snega i morskog leda. Time su tamniji okean i kopno na udaru i onda upijaju više toplote.
Heilman je na ski-stazi primetio kako se Nuk zagreva poslednjih nekoliko decenija. Zbog toga je odlučio da od lokalnih vlasti zatraži opremu za veštački sneg.
"Nikada zapravo nismo mislili da će to biti potrebno. Ali sada nam je to najveća želja. To je neophodno ako želimo da lift radi na početku i kraju sezone. A ove godine bi nam to možda omogućilo mnogo dana za skijanje", rekao je Heilman.
Sezona obično počinje u decembru, a završava se u aprilu. Za malo skijalište koje zavisi od prirodnih snežnih padavina i nema sistem za veštački sneg, zima poput ove je pogubna.
"Fali nam najmanje metar snega. Ova godina je bila zastrašujuća", rekao je Heilman, stojeći na golim stenama.
Priča o klimi se preliva i u politiku, jer manje leda definitivno menja pristup ostrvu.
Duža sezona bez leda bi arktičke pomorske rute načinila prohodnijim, a period aktivnosti na kopnu bi se takođe produžio, uključujući istraživanja strateških minerala.
Upravo tu na scenu ponovo stupa Tramp koji nije ni krio da je takođe zainteresovan za retke minerale koje krije Grenland.
Ulrik Pram Gad, viši istraživač na Danskom institutu za međunarodne studije, rekao je da topljenje leda ne izaziva "trenutnu zabrinutost" u Vašingtonu, ali menja dugoročnu sliku.
On smatra da bi za "dve, tri ili četiri decenije polarni morski led mogao praktično da nestane, čime bi se otvorio novi pomorski prostor koji će SAD želeti da kontrolišu".
U poslednje vreme hladnoća se, čini se, vratila na Grenland. Ali snega i dalje nema na vidiku.
Dok je okretao motorne sanke, Heilman se ponovo vratio pitanju koje mnogi ljudi u Grenlandu danas postavljaju: "Ova godina je bila zastrašujuća. Ako pogledamo u budućnost, kako će to izgledati za, recimo, 20 ili 30 godina?"
(EUpravo zato/Al Jazeera)