Rusija je pod pritiskom da Ukrajini plati više od 37 milijardi evra za klimatsku štetu nastalu u ratu, što bi bio prvi takav slučaj u svetu.
U registru štete za Ukrajinu uskoro će se naći i klimatski zahtevi, a Kijev planira da svoj zahtev za nadoknadu podnese Savetu Evrope početkom 2026. godine.
Stručnjaci tvrde da će ovaj korak "bez presedana" pomoći da Rusija preuzme odgovornost za uticaj koji njene ratne aktivnosti imaju na globalnu atmosferu. Time bi se postavio primer državama koje su odgovorne za klimatsku štetu nastalu ratovanjem.
Kolika je ekološka šteta rata?
Inicijativa za procenu gasova sa efektom staklene bašte u ratovima (IGGAW) izračunala je da je ruska invazija na Ukrajinu proizvela emisije ekvivalentne količini od 236,8 miliona tona ugljen-dioksida.
Oko tri miliona hektara ukrajinskih šuma uništeno je ili oštećeno u ratu, čime je njihov kapacitet upijanja gasova staklene bašte smanjen za 1,7 miliona tona godišnje.
Iako Ukrajina pokriva manje od 6 odsto kopnene mase kontinenta, u njoj se nalazi trećina evropskog biodiverziteta. Međutim, rat je dodatno povećao pritisak na više od hiljadu ugroženih vrsta životinja, biljaka i gljiva.
U izveštaju IGGAW-a, navodi se da svi ovi faktori zajedno znače da je "društvena cena ugljenika" nastala ruskom agresijom dostigla ukupno 43,8 milijardi dolara (oko 37,74 milijardi evra).
"Klima je takođe žrtva"
"Na mnogo načina, Rusija vodi prljav rat, a naša klima je takođe žrtva", rekao je zamenik ministra za ekonomiju, životnu sredinu i poljoprivredu Pavlo Kartašov na klimatskom samitu COP30 koji se ove nedelje održava u brazilskom Belemu.
"Ogromne količine sagorelog goriva, spaljene šume, uništene zgrade, beton i čelik koji se koriste, sve to, zapravo, čini 'ratni ugljenik' i ima značajnu klimatsku cenu", navodi se.
Kartašov dodaje da, iako se narod Ukrajine "direktno suočava sa brutalnošću", klimatski talasi ratne agresije osetiće se "daleko izvan granica zemlje i u budućnosti".
Ukrajinski traži klimatsku odštetu
Prema izveštaju IGGAW-a, vojne snage obe strane potrošile su 18 miliona tona goriva i uništile 1,3 miliona hektara polja i šuma.
Uništene su stotine objekata za naftu i gas, dok su ogromne količine čelika i cementa naručene za učvršćivanje linija fronta.
Emisije su ekvivalentne godišnjim emisijama Austrije, Mađarske, Češke i Slovačke zajedno.
"Naša pedantna dokumentacija emisija ugljenika nastalih tokom ruske invazije na Ukrajinu biće osnova ukrajinskog zahteva za nadoknadu“, rekao je Lenard de Klerk, glavni autor izveštaja.
"Mehanizam za to već postoji u međunarodnom pravu i, kada zahtev bude podnet, učiniće Ukrajinu prvom državom koja je pozvala drugu na odgovornost za klimatske emisije nastale u ratu", dodaje se.
Ukrajinski potez pozdravlja Opservatorija za konflikte i životnu sredinu (CEOBS), koja je još 2022. godine izvestila da su vojske odgovorne za oko 5,5 odsto globalnih emisija gasova staklene bašte.
"Ovaj potez Ukrajine postavlja globalni presedan", poručio je Dag Vir, direktor CEOBS-a.
On dodaje da "klimatska cena rata više ne može da se osporava".
Šta sledi?
Nakon što je Generalna skupština UN 2022. godine odlučila da Rusija treba da nadoknadi štetu Ukrajini, Savet Evrope je uspostavio mehanizam pod nazivom Registar štete za Ukrajinu.
Ukrajinski zahtev podržava i istorijska presuda koja je doneta pred Međunarodnim sudom pravde u julu ove godine. Tada je potvrđeno da je "čisto, zdravo i održivo okruženje" ljudsko pravo, jednako pravu na vodu, hranu i stanovanje.
Registar štete za Ukrajinu sadrži i više od 9.700 ličnih zahteva za slučajeve poput prinudnog internog raseljavanja, prinudnog rada, oštećenja ili uništenja stambenih objekata i gubitka doma ili prebivališta.
(EUpravo zato/Euronews)