Nivo mora danas raste brže nego u bilo kom trenutku tokom poslednjih 4.000 godina, upozoravaju naučnici, ističući hitnu potrebu za reakcijom, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou.
Novo istraživanje ukazuje da su klimatske promene, uz ljudske aktivnosti, glavni pokretači ovog trenda koji ozbiljno preti da izazove razorne poplave u mnogim velikim svetskim gradovima.
Iako je podizanje nivoa mora globalni problem, posebno se izdvaja Kina, koja se suočava sa "duplom pretnjom" jer su njeni najveći i najvažniji gradovi ujedno i najpodložniji potonuću tla.
Koliko brzo raste nivo mora?
Naučnici sa Rutgers univerziteta analizirali su hiljade geoloških zapisa, uključujući ostatke drevnih koralnih grebena i mangrova, koji se koriste kao prirodni arhivi promene nivoa mora kroz istoriju.
Koristeći ove podatke, uspeli su da rekonstruišu promene nivoa mora u poslednjih skoro 12.000 godina, sve od početka holocena, geološkog doba koje je počelo nakon poslednjeg ledenog doba.
Prema rezultatima objavljenim u časopisu Nature, od 1900. godineglobalni nivo mora raste prosečno 1,5 milimetara godišnje.
Autor istraživanja, Jućeng Lin, kaže da je ova brzina rasta viša od bilo koje zabeležene tokom jednog veka u proteklim milenijumima.
Zašto nivo mora raste?
Studija identifikuje dva glavna faktora koji ubrzavaju rast nivoa mora:
- toplotno širenje okeana i
- topljenje glečera.
Zbog porasta globalne temperature, okeani apsorbuju više toplote i samim tim se šire.
Istovremeno, ledeni pokrivači na polovima se tope rekordnim tempom, dodajući još više vode u okeane.
"Zagrejani okean zauzima veći volumen, a glečeri se brže tope jer su manji od ledenih ploča, koje često zauzimaju površine veličine čitavih kontinenata", objašnjava Lin, koja dodaje da se primećuje sve izraženije ubrzanje topljenja na Grenlandu.
Ledeni pokrivač Grenlanda - kritična tačka
Grenlandski ledeni pokrivač izgubio je 80 milijardi tona leda između septembra 2023. i avgusta 2024. godine, što je 28. uzastopna godina u kojoj je više leda nestalo nego što je nastalo.
Ova ledena masa danas predstavlja jedan od najvećih izvora slatke vode na planeti. Ukoliko bi se cela otopila, podigla bi globalni nivo mora za oko 7,4 metra.
Za svaki centimetar porasta nivoa mora, oko šest miliona ljudi širom sveta biva izloženo riziku od priobalnih poplava.
"Kriza obala" na globalnom nivou
Naučnici upozoravaju da će delta reke, ravne i plodne oblasti blizu mora, biti među najugroženijima.
Ove oblasti često imaju gustu naseljenost, koriste se za poljoprivredu, transport i industriju, a njihova devastacija mogla bi da izazove poremećaje u globalnim lancima snabdevanja.
"Čak i mali porast nivoa mora znatno povećava rizik od poplava u delti", dodaje Lin.
Kako navodi, to nisu samo lokalne oblasti, mnoge od njih su i međunarodni industrijski centri.
Iako se studija fokusirala na Kinu, naučnici ističu da se iste lekcije mogu primeniti i na druge velike gradove, kao što su Njujork, Džakarta i Manila, koji su takođe izgrađeni na niskim priobalnim područjima i suočavaju se sa sličnim rizicima.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)