Baltičke zemlje su decenijama planirale kako da se odvoje od električne mreže iz sovjetskog doba koju su koristile Rusija i Belorusija, a ruska invazija na Ukrajinu je ubrzala taj proces.
Estonija, Letonija i Litvanija saopštile su da su se uspešno priključile na evropsku električnu mrežu, dan nakon što su se isključile iz ruske.
Povezivanje na evropsku mrežu dodatno će integrisati tri zemlje sa Evropskom unijom i ojačati sigurnost njihovih elektroenergetskih sistema.
"Uspeli smo!", napisao je na platformi Iks letonski predsednik Edgars Rinkevič.
Mreža uspostavljena 1950-ih
Tri zemlje su se u subotu ujutro isključile iz IPS/UPS mreže, uspostavljene 1950-ih. Sto metara od granice sa Rusijom presečeni su kablovi koji ih povezuju sa tom zemljom, a njihovi delovi su podeljeni masi kao suveniri.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas, koja je i sama Estonka, ranije ove nedelje proglasila je odvajanje od sovjetske mreže "pobedom slobode i evropskog jedinstva".
Baltički region je u pripravnosti nakon kvarova na brojnim podmorskim energetskim, telekomunikacionim ili gasnim vezama u regionu. Veruje se da iza nekih od njih stoji Rusija, iako Moskva to poriče.
Poljska i baltičke države poslale su mornaricu, elitne policijske snage i helikoptere na lice mesta nakon što je u decembru oštećen podmorski kabl za napajanje između Finske i Estonije.
Litvanska vojska je započela radove koji će zaštititi kopnenu vezu sa Poljskom. Analitičari upozoravaju da bi dalje oštećenje energetskog sistema podiglo cene energenata u regionu na nivoe koji su zabeleženi na Baltiku na početku ruske invazije.
Mreža IPS/UPS bila je poslednja veza Rusije sa tri zemlje, nezavisne nakon raspada Sovjetskog Saveza ranih 1990-ih, članicama Evropske unije i NATO-a od 2004. godine.
Proces razdvajanja trajao godinama
Litvanija, Letonija i Estonija prestale su da kupuju struju od Rusije nakon invazije, ali su se i dalje oslanjale na rusku mrežu za kontrolu frekvencije i stabilnost snabdevanja.
Proces razdvajanja je trajao godinama zbog brojnih tehnoloških i finansijskih problema i potrebe da se u međuvremenu diversifikuje snabdevanje, posebno preko podmorskih kablova, piše agencija Frans pres.
Za Rusiju, razdvajanje znači da njena eksklava Kalinjingrad, koja se nalazi između Litvanije, Poljske i Baltičkog mora, ostaje odsečena od glavne ruske mreže, ostavljajući joj da održava sopstveni sistem električne energije.
Baltičke zemlje su od 2018. potrošile skoro 1,6 milijardi evra na nadogradnju mreža, a Moskva je uložila milijardu dolara u izgradnju nekoliko gasnih elektrana u Kalinjingradu.
(EUpravo zato/Poslovni)