Baltičke zemlje više neće imati energetske veze sa Rusijom: Postavili i sat koji odbrojava sekunde do "raskida"

Skoro tri i po decenije nakon što su napustile Sovjetski Savez, baltičke zemlje Estonija, Letonija i Litvanija od predstojećeg vikenda više neće biti povezane sa električnim mrežama Rusije i Belorusije, pošto se u potpunosti okreću saveznicima iz Evropske unije.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i druge zvanice očekuju se na ceremoniji u centru Vilnjusa u nedelju, 9. februara, kada će specijalno napravljen sat visok devet metara odbrojati poslednje sekunde elektroenergetske povezanosti baltičkih država sa Rusijom.

Tri baltičke zemlje, sve članice NATO-a, uglavnom su imale hladan odnos sa Rusijom otkako su 1990. proglasile nezavisnost od Sovjetskog Saveza.

Prethodnih godina je demontirano 16 dalekovoda koji su povezivali baltičke države sa Rusijom i Belorusijom pošto je stvorena nova mreža koja te tri zemlje povezuje sa ostatkom EU, uključujući podvodne kablove u Baltičkom moru.

U subotu će biti isključeni svi preostali dalekovodi koji baltičke zemlje povezuju sa Rusijom, Belorusijom i Kalinjingradom, ruskom eksklavom okruženom Poljskom, Litvanijom i Baltičkim morem.

Zatim će Baltički elektroenergetski sistem 24 sata raditi samostalno u "ostrvskom režimu rada", da bi u nedelju bio spojen sa kontinentalnom evropskom i nordijskom mrežom preko Finske, Švedske i Poljske.

Kalinjingradska oblast, koja nema kopnenu vezu sa Rusijom, oslanja se na sopstvenu proizvodnju električne energije, navodi Litgrid, litvanski operater sistema za prenos električne energije.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da su baltičke zemlje unapred najavile šta planiraju i da je ruski energetski sektor načinio korake kako bi obezbedio nesmetan rad.

Tri baltičke zemlje, koje zajedno dele 1.633 kilometra dugu granicu sa Rusijom i Belorusijom, u julu su zvanično obavestile Moskvu i Minsk o planu da se isključe sa njihovih električnih mreža. Nacionalni operateri baltičkih zemalja dobili su 1,2 milijardi evra podrške od EU i drugih za sinhronizaciju sa mrežom kontinentalne Evrope.

Nauseda je kazao da je Litvanija "uradila mnogo u poslednjih 30 godina da se isključi (sa ruskog i beloruskog sistema) i da postane nezavisna".

"Pre tri godine prestali smo da kupujemo bilo kakve energente od Rusije. To je bio naš odgovor na rat u Ukrajini", naveo je Nauseda.

Iako su o planovima unapred obavestile nekadašnje sovjetske partnere, tri baltičke zemlje su i dalje oprezne zbog mogućeg odgovora Moskve i Minska.

Premijerka Letonije Evika Silinja upozorila je u sredu na moguće provokacije, ali je rekla da je njena zemlja dobro pripremljena i da službe, uključujući vojsku i nacionalnu gardu, pojačavaju mere bezbednosti.

(EUpravo zato/AP)