"Čista, zdrava i održiva životna sredina je univerzalno ljudsko pravo", kaže Frank Hams, globalni izvršni direktor, IKAir.
Prema podacima koji su iz godine u godinu sve alarmantniji, ispostavlja se da to univerzalno ljudsko pravo ipak nije svima dostupno. Naprotiv, samo mali broj zemalja u svetu može da se pohvali vazduhom koji je prema standardima Svetske zdravstvene organizacije bezbedan za udisanje.
Naučnici kažu da je zagađenje vazduha "globalna zdravstvena katastrofa", a svetski izveštaj o kvalitetu vazduha, objavljen ove nedelje, zasnovan na podacima sa više od 30.000 stanica za praćenje u 134 zemlje, teritorije i regiona ukazuje da 124 zemalje krši bezbedne nivoe PM2,5 (fine čestice), prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije.
Ove mikroskopske čestice, manje od 2,5 mikrona u prečniku, se udišu i dolaze duboko u naša pluća, a dalje čak i do krvotoka. Udisanje ovih čestica se povezuje sa bolestima srca i pluća, visokim krvnim pritiskom, povećanim rizikom od astme, depresijom i anksioznošću i preranom smrću.
Kojih sedam zemalja ispunjava bezbedne nivoe kvaliteta vazduha?
Sedam zemalja koje su ispunile bezbednu smernicu od pet mikrograma po kubnom metru vazduha (µg/m3) ili manje bile su Australija, Estonija, Finska, Grenada, Island, Mauricijus i Novi Zeland.
Portoriko, Bermuda i Francuska Polinezija takođe su dospeli u bezbedne nivoe.
U Evropi je Island imao najčistiji vazduh, sa 4µg/m3, zatim Estonija sa 4,7µg/m3 i Finska sa 4,9µg/m3.
Počevši od najmanje zagađenih, dalji redosled izgleda ovako: Švedska, Irska, Norveška, Portugal, Lihtenštajn, Danska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Andora, Letonija, Ukrajina, Holandija, Luksemburg, Švajcarska, Nemačka, Belgija, Francuska, Austrija, Španija i Rusija.
Evropski gradovi su pokazali napredak od izveštaja iz 2022. godine. U odnosu na prethodnu, kada je u zelenoj kategoriji bilo 39 odsto, tokom 2023. godine, 54 odsto gradova smešteno je u zelenu zonu.
Gde su druge evropske zemlje, uključujući i Srbiju?
U žutoj kategoriji, koja označava nivoe zagađenja do tri puta iznad bezbednog standarda našle su se evropske zemlje kao što su Litvanija, Češka, Mađarska, Malta, Slovačka, Bugarska, Hrvatska, Poljska, Kipar, Slovenija i Italija.
Hrvatska je u 2023. godini pokazala najveći napredak u snižavanju nivoa PM2,5, čestica sa godišnjim prosekom za više od 40 odsto u odnosu na 2022. godinu. To je postigla povećanjem upotrebe obnovljivih izvora energije, koji do sada čine više od 31 odsto energetskog miksa te zemlje - znatno iznad proseka EU koji iznosi od 23 odsto.
U narandžastoj kategoriji - do pet puta preko bezbednog nivoa - bile su Moldavija, Rumunija, Albanija, Grčka, Turska, Srbija i Crna Gora.
Bosna i Hercegovina je zabeležila pad nivoa PM2,5 za 18 odsto u 2023. u odnosu na 2022. godinu, i dalje je najzagađenija zemlja u regionu. Sledi Severna Makedonija - a obe zemlje nalaze se u crvenoj kategoriji sa nivoima zagađenja preko pet puta većim sigurnosnog standarda.
Igdir u Turskoj je najzagađeniji grad u Evropi, sa nivoom PM2,5 preko devet puta većim od bezbednog standarda.
Koje su najzagađenije zemlje na svetu?
Zemlje sa najgorim kvalitetom vazduha bile su koncentrisane u južnoj i centralnoj Aziji, gde se nalazi prvih 10 najzagađenijih gradova na svetu.
Bangladeš je zauzeo nezavidno prvo mesto, sa 79,9 µg/m3 - više od 15 puta iznad godišnje smernice SZO za PM2,5.
Pakistan je došao na drugo mesto, sa nivoima 14 puta iznad bezbednih standarda.
Sledi Indija, sa nivoima PM2,5 10 puta iznad granice. U zemlji se nalaze i četiri najzagađenija grada na svetu, a najgori je industrijski Begusarai na severoistoku.
Tadžikistan i Burkina Faso su bile četvrta i peta od najzagađenijih zemalja, obe sa nivoima PM2,5 devet puta iznad bezbednih standarda.
Po prvi put u istoriji IKAir-ovih šest izveštaja, Kanada je bila najzagađenija zemlja u Severnoj Americi, gde se nalazi 13 najzagađenijih gradova u regionu.
Zašto su podaci o kvalitetu vazduha važni?
Izveštaji o kvalitetu vazduha su važan poziv na akciju za suzbijanje nivoa zagađenja, koji je obično najgori u oblastima u kojima žive ranjive grupe ljudi.
Nedostatak podataka u afričkim zemljama ostavlja trećinu stanovništva kontinenta bez pristupa podacima o kvalitetu vazduha, što znači da mnogi nisu mogli da budu uključeni u studiju.
Frank Hams, globalni izvršni direktor, IKAir kaže da u mnogim delovima sveta nedostatak podataka o kvalitetu vazduha odlaže odlučnu akciju i produžava nepotrebnu ljudsku patnju.
"Podaci o kvalitetu vazduha spasavaju živote. Tamo gde se izveštava o kvalitetu vazduha, preduzimaju se mere i kvalitet vazduha se poboljšava", naglašava on.
Aidan Farov, viši naučnik za kvalitet vazduha u Greenpeace International-u takođe ukazuje na hitnost da bi se "upravljalo uzrocima prekogranične magle i smanjilo naše oslanjanje na sagorevanje uglja kao osnovnog izvora energije".
Prema njegovim rečima, u 2023. godini zagađenje vazduha je bilo globalna zdravstvena katastrofa.
"IKAir-ov globalni skup podataka pruža važan podsetnik na nastale nepravde i potrebu da se sprovedu mnoga rešenja koja postoje", zaključio je on.
(M.A./EUpravo zato, Euronews.com)