Rat u Ukrajini, pa na Bliskom istoku, doveli su do poskupljenja u celom svetu, a najveći skok desio se na tržištu nafte. Uz sam skok cena, još jedna otežavajuća okolnost jeste i manjak energenata na tržištu, što izaziva zabrinutost stanovništva.
Ekonomista i broker Branislav Jorgić smatra da bi sporazum Sjedinjenih Američkih Država i Amerike doprineo smirivanju situacije, što se neće uskoro dogoditi.
Istovremeno, u Evropi su skladišta gasa na svega oko 60 odsto popunjenosti, dok je situacija u Srbiji bolja – skladišta gasa su popunjena, a nazire se i konačno rešenje situacije sa NIS-om.
Ipak, i Srbija zavisi od stanja na svetskom tržištu. U odnosu na pre vikenda, nafta je poskupela za pet posto i sada iznosi 91 dolar po barelu, dok je gas poskupeo za šest posto.
"U prethodnom periodu imali smo najave da može doći do smirivanja na Bliskom istoku – postignut je sporazum između Omana i Irana o kontroli saobraćaja u Ormuskom moreuzu, ali to nije bilo prihvaćeno od strane Amerike. Amerika je najavila oštre ekonomske sankcije i javnost je mislila da su odustali od vojnih udara i da će svoje ciljeve postići praktično tim ekonomskim sankcijama. Nažalost, za vikend su se desili vojni udari na Iran i došlo je do eskalacije i posledica toga je praktično ovo što imamo – a to je više cene nafte", objasnio je Jorgić i istakao da su cene trenutne.
Šta treba da se dogodi da bi se situacija stabilizovala
Broker je podsetio da već duži vremenski period postoji manjak energenata na svetskom tržištu i da, čak i da SAD i Iran postignu sporazum, situacija neće odmah biti stabilizovana jer su razorena postrojenja za eksploataciju i preradu nafte na Bliskom istoku.
"Donekle situaciju može popraviti sporazum između Amerike i Venecuele, gde se predviđa eksploatacija američkih kompanija nafte u Venecueli. Međutim, treba videti u kom je obimu to predviđeno i, s druge strane, u kom vremenskom periodu", naveo je Jorgić.
Rezerve gasa u Evropi na 63 odsto
Procenat rezervi gasa u evropskim zemljama kreće se od pedeset do sedamdeset posto.
"Visoko razvijene zapadne zemlje su intervenisale iz robnih rezervi da bi smirile cenu i nafte i gasa za svoje potrošače. U tome su delimično uspeli, ali posledice toga su niske rezerve. Sada će morati intenzivno da popunjavaju te rezerve", rekao je Jorgić i istakao da posledice u ovom trenutku zavise od nivoa racionalizacije potrošnje:
"Ukoliko bude blaga zima, onda će te rezerve verovatno izdržati. Ukoliko bude oštra zima, može biti problema i biće, zavisiće od hidropotencijala, da li će on da se napuni i da se elektrane koriste u punom kapacitetu, kao i nuklearne elektrane koje koriste vodu za hlađenje svojih reaktora", rekao je Jorgić.
Hoće li Srbija mirnije dočekati zimu
Prema rečima zvaničnika, skladišta gasa u Srbiji su popunjena skoro do vrha, ali Jorgić smatra da Srbija manje-više deli sudbinu dešavanja na globalnom tržištu.
"Izgleda da stvari sa gasom stoje dosta dobro, da su rezerve popunjene, ali bitno je da znamo da rezerve služe za intervenciju na tržištu u kriznim situacijama i za stabilizaciju tržišta. Ali bitno je, znači, ono kontinuirano snabdevanje gasom i tu izgleda da stoje dobro stvari. Imajući u vidu da imamo ugovore sa Rusijom, imamo sa Azerbejdžanom i potrebno je intenzivno vršiti diversifikaciju u snabdevanju", istakao je Jorgić.
Kada je reč o nafti, takođe je dobra situacija sa rezervama, a jedini problem je status NIS-a.
"Rešenje statusa NIS-a je veoma važno zbog kontinuiteta snabdevanja naftom, prerade nafte u naftne derivate i snabdevanja našeg tržišta. Naravno, mi ćemo tu i dalje zavisiti od svetske cene nafte koja će biti kakva bude za nas, biće i za ostatak sveta", rekao je Jorgić.
(EUpravo zato/RTS)