Cena prirodnog gasa u Evropi ove godine naglo je porasla, a stručnjaci upozoravaju da bi predstojeća zima mogla da donese dodatne probleme. Niske zalihe, poremećaji u snabdevanju i velika potrošnja električne energije ostavljaju evropsko tržište posebno osetljivim.
Evropu trenutno pogađa još jedan talas velikih vrućina. Visoke temperature povećavaju potrošnju električne energije, dok suša i vrućine smanjuju proizvodnju hidroelektrana i nuklearnih elektrana. Gasne elektrane zato moraju da nadoknade deo manjka, upravo u periodu kada bi skladišta trebalo intenzivno puniti pred zimu.
To se već odrazilo na tržište. Fjučersi na holandski TTF, glavni evropski reper za cenu gasa, poskupeli su oko 120 odsto od početka 2026. godine i 18. avgusta dostigli oko 63,7 evra po megavat-času.
Cena je i dalje daleko ispod rekorda od 350 evra iz energetske krize 2022. godine, ali Evropa u zimsku sezonu ulazi sa znatno manjim zalihama i manje prostora za nove poremećaje u snabdevanju.
Zašto gas ponovo poskupljuje?
Evropske zemlje tokom leta tradicionalno pune skladišta gasa kako bi se pripremile za sezonu grejanja. Ove godine taj proces otežavaju problemi na više strana.
Protok kroz Ormuski moreuz praktično je obustavljen, Norveška je produžila prekide rada na pojedinim gasnim poljima, dok je suša smanjila proizvodnju hidroelektrana i nuklearnih elektrana.
Istovremeno, potrošnja električne energije raste zbog toplotnog talasa, pa gasne elektrane koriste dodatne količine gasa koji bi inače bio uskladišten za zimu.
"Nekoliko nepovoljnih rizika na strani snabdevanja se ostvarilo, dok su zalihe gasa istorijski niske uoči grejne sezone", naveo je ekonomista Oksford ekonomiksa Danijel Kral.
Ta kompanija očekuje da bi prosečna cena gasa tokom poslednjeg kvartala 2026. i prvog kvartala 2027. mogla da bude blizu 60 evra po megavat-času, u odnosu na raniju prognozu od 45 evra.
Evropa smanjila potrošnju, ali zavisnost nije nestala
Evropa je smanjila potrošnju gasa za oko 15 do 20 odsto u odnosu na 2021. godinu. Industrija troši manje, obnovljivi izvori su prošireni, a toplotne pumpe zamenile su deo gasnog grejanja.
Povećana je i globalna ponuda tečnog prirodnog gasa (LNG), dok Evropa danas ima više uvoznih terminala. Zbog toga je potpuna fizička nestašica gasa manje verovatna nego tokom krize 2021. i 2022. godine.
Ipak, hladna zima i dalje može dramatično da poveća potrošnju.
Oksford ekonomiks navodi da je veza između temperature i potrošnje gasa i dalje veoma jaka. Prošle zime, kada su temperature nakratko pale ispod proseka, evropske uštede gasa u odnosu na period pre 2021. smanjile su se na svega pet do deset odsto.
Zato će stanje skladišta biti ključno.
Skladišta tek 57 odsto puna
Početkom avgusta evropska skladišta gasa bila su popunjena samo 57,1 odsto, što je najniži nivo za taj period godine u dostupnoj istorijskoj seriji podataka.
EU i dalje cilja 90 odsto popunjenosti, ali je državama omogućena veća fleksibilnost zbog otežanih tržišnih uslova. Brisel je čak pozvao zemlje da razmotre mogućnost smanjenja cilja na 80 odsto ukoliko punjenje skladišta bude previše teško.
Niske zalihe znače da bi svaka duža hladnoća mogla da izazove novu trku za gas i dodatni rast cena.
Poskupljenje gasa može pogoditi i kamate
Rast cena gasa više nije samo energetski problem. Ukoliko se visoke cene zadrže, one bi mogle dodatno da podignu inflaciju i zakomplikuju politiku Evropske centralne banke.
Uticaj veleprodajnih cena na račune domaćinstava obično kasni nekoliko meseci, ali se povećanje postepeno prenosi na potrošače kada isteknu raniji ugovori snabdevača.
Italija je posebno izložena jer istovremeno ima veliku zavisnost od gasa i relativno brz prenos veleprodajnih cena na potrošače.
Oksford ekonomiks procenjuje da bi inflacija u evrozoni u drugoj polovini 2026. mogla da bude bliža 3,5 odsto ukoliko se sadašnje cene gasa zadrže, umesto nešto više od tri odsto prema osnovnom scenariju.
Tržišta očekuju da bi ECB u septembru mogla da poveća kamatne stope za još 0,25 procentnih poena.
Ako zima bude hladnija nego što se očekuje, Evropa bi tako mogla da se suoči sa kombinacijom skuplje energije, slabije kupovne moći građana i viših kamata.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)