Sa početkom rata u Ukrajini, protok nafte iz Rusije ka Evropi je znatno usporio. Dodatno je na to uticala i situacija na Bliskom istoku, kao i toplotni udari ovog leta i velika suša, koja su uticale pak na vodostaj reka, pa je od Crnog mora do Srbije brodovima potrebno mnogo više vremena za transport, pritom manjeg tovara.
Ipak, zapadni brodovlasnici su pronašli način, pa su četvrti mesec zaredom povećali učešće u pomorskom transportu ruske nafte. U julu je njihov udeo dostigao najviši nivo u poslednjih godinu dana, na 36,2 odsto ukupnog transporta, prema podacima S&P Global Commodities at Sea i Maritime Intelligence Risk Suite.
Najveći doprinos dali su grčki tankeri, čiji je transport ruske nafte dostigao rekordnih 26,4 miliona barela, najviše za gotovo tri godine.
Prosečna cena nafte Urals sa isporukom iz Primorska u julu iznosila je 52,93 dolara po barelu, što je minimum u poslednjih pet meseci, dok je početkom meseca cena padala čak do 39,7 dolara, što su brodovi povezani sa zemljama G7 ili sa zapadnim osiguranjem iskoristili.
Takve cene omogućile su obavljanje većeg broja transakcija u okviru ograničenja cene od 60 dolara koje su postavile SAD, odnosno 44,1 dolara koliko iznosi limit EU, Velike Britanije i Kanade. Prema podacima Argusa, Urals je 6. avgusta u Primorsku vredeo 63,7 dolara po barelu, prenosi Kommersant.
Zarada od prevoza
Analitičari navode da je prevoz ruske nafte trenutno posebno profitabilan zbog premije koju brodari mogu da naplate za povećane pravne i operativne rizike. Tako je 6. avgusta dnevna zarada od prevoza nafte tankerom Aframax od Ust-Luge do indijske luke Sika iznosila 88.100 dolara, gotovo 20 odsto više od globalnog indeksa za slične brodove. Konkurencija između standardne flote i takozvane flote u senci istovremeno može da smanji troškove transporta za ruske izvoznike.
Ipak, ovo neće biti trajno, pa analitičari upozoravaju da bi ukoliko cena nafte Urals ponovo bude prešla američki limit cene od 60 dolara, brodovlasnici povezani sa zemljama G7 mogli da budu primorani da napuste transport ruskog tereta. Takođe, smatraju da veći angažman legalne flote verovatno neće značajnije smanjiti premiju zbog strukturnog nedostatka tankera.
Otežan saobraćaj
Sa početkom rata na Bliskom istoku i ograničavanjem saobraćaja kroz Ormuski moreuz, tragalo se za alternativama u tom delu sveta za trasu ka Evropi. Crveno more je delovalo kao dobra opcija, ali je ubrzo nastao problem oko moreuza Bab el Mandeb, što su grčki tankeri najbolje iskoristili.
Prema preliminarnim podacima S&P Global Commodities at Sea, ruski pomorski izvoz nafte u julu iznosio je 4,3 miliona barela dnevno, što je sedam odsto manje nego u junu, ali 26 odsto više nego godinu dana ranije. Izvoz u Kinu porastao je 18 odsto mesečno i 12 odsto međugodišnje, na 1,01 milion barela dnevno, dok su isporuke Indiji pale 58 odsto u odnosu na jun i 39 odsto u odnosu na jul 2025, na 994.000 barela dnevno. Istovremeno, izvoz u Singapur više je nego udvostručen na mesečnom nivou, na 456.000 barela dnevno, pri čemu podaci uključuju i pretovar nafte sa broda na brod u vodama jugoistočne Azije.
(EUpravo zato/Biznis.rs)