Svet se poslednjih godina suočava sa gotovo neprekidnim energetskim i geopolitičkim krizama, od rata u Ukrajini i poremećaja u snabdevanju gasom, do novih tenzija na Bliskom istoku koje ponovo podižu pitanje energetske stabilnosti Evrope.
U takvim okolnostima, energenti više nisu samo pitanje ekonomije, već i važan instrument političkog uticaja i globalne moći.
Koliko je Srbija danas zaista energetski bezbedna, da li građani imaju razloga za zabrinutost pred narednu zimu i kako globalni sukobi mogu da utiču na domaću privredu i standard građana, razgovarali smo sa Nebojšom Atanackovićem, nekadašnjim većinskim vlasnikom Nafte AD i počasnim predsednikom Unije poslodavaca Srbije.
Koliko je Srbija danas zaista energetski bezbedna i kako globalni sukobi utiču na našu stabilnost?
"Ako krenemo od početka, razvoj svetskih odnosa pokazuje da su energetska bezbednost i vlasništvo nad energetskim resursima postali izuzetno važni. Danas se jasno vidi da velike sile pokušavaju da kroz energente učvrste svoju dominaciju na svetskom tržištu", kaže Atanacković.
On objašnjava da su promene na globalnom tržištu energenata poslednjih godina potpuno promenile odnose snaga.
"Evropa se, nakon smanjenja mogućnosti snabdevanja iz Rusije, okrenula drugim izvorima gasa, pre svega LNG-u iz Sjedinjenih Američkih Država. Time je dodatno ojačana pozicija velikih igrača koji kontrolišu proizvodnju i trgovinu energentima. Danas više nego ranije vidimo koliko je važno ko kontroliše tržište nafte, gasa i derivata", navodi on.
Atanacković podseća da je nekada presudan uticaj na cenu nafte imao OPEC, ali da se i tu odnosi menjaju.
"Iz OPEC-a su izašle neke zemlje poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, što dodatno menja ravnotežu i smanjuje mogućnost da pojedine države same određuju cenu energenata na svetskom tržištu."
Šta građani onda prvo osećaju - rast cena goriva, inflaciju ili skuplje račune?
"To sve ide zajedno. Poskupljenje goriva vrlo brzo se preliva i na inflaciju, cene transporta, hrane i praktično na celokupnu ekonomiju", ističe Atanacković.
Prema njegovim rečima, Srbija je i dalje visoko zavisna od uvoza energenata.
"Kada govorimo o nafti i derivatima, više od 80 odsto potreba pokrivamo iz uvoza. Iz domaćih izvora, uglavnom iz Banata, dolazi oko 15 odsto i to nije naročito laka nafta za preradu. Po tome smo vrlo slični većini evropskih zemalja", kaže on.
Dodaje da je situacija složena i kada je reč o električnoj energiji.
"Nekada smo imali dovoljno struje i izvozili smo je. Danas često dolazimo u situaciju da moramo da uvozimo električnu energiju, posebno u periodima povećane potrošnje. Tokom leta rashladni uređaji troše ogromne količine energije, dok je zimi najveći problem grejanje."
Poseban problem, kako pojašnjava, predstavljaju evropske regulative koje dodatno opterećuju proizvodnju iz termoelektrana.
"Evropska unija je uvela visoke takse na emisiju ugljen-dioksida. To znači da, ako želimo da izvozimo struju proizvedenu iz uglja, moramo da platimo dodatne troškove koji često čine izvoz potpuno neisplativim. Dešava se da imamo viškove energije, ali nam se ne isplati da ih prodamo".
Kako dalje navodi, Srbija je zbog toga u paradoksalnoj situaciji.
"Kada imamo manjak, moramo skupo da uvozimo, a kada imamo višak, teško možemo da ga izvezemo pod povoljnim uslovima", navodi naš sagovornik.
EU kao "zaštitni kišobran"
Da li ulazimo u period dugotrajne globalne nestabilnosti u kojem energenti postaju političko oružje?
"Male zemlje postaju sve zavisnije i zato im je potreban neki oblik zaštitnog kišobrana. Za Srbiju je najlogičniji okvir Evropska unija", smatra Atanacković.
On kaže da EU, uprkos brojnim problemima, ipak omogućava određeni nivo zajedničke zaštite.
"Evropska unija je zajednica velikog broja manjih država koje pokušavaju da zajedno zaštite svoje interese. Naravno, to nije uvek savršeno, ali je važno da Srbija ne izgubi mogućnost da bude deo tog Sistema", pojašnjava on.
Evropska unija snažno insistira na zelenoj tranziciji i obnovljivim izvorima energije. Da li Srbija realno može da prati taj tempo ili postoji rizik da energetska tranzicija dodatno optereti privredu i građane?
"Energetska tranzicija će nas svakako dodatno opteretiti, kao što nas opterećuje već sada", upozorava Atanacković.
On podseća da su zemlje EU svoju tranziciju ka obnovljivim izvorima gradile uz ogromnu finansijsku pomoć evropskih fondova.
"Mnoge države su uz podršku EU ulagale milijarde u vetroparkove, solarne elektrane i novu energetsku infrastrukturu. Srbija takvu podršku nije imala u toj meri, pa sada mora sama da finansira veliki deo tranzicije."
To, prema njegovim rečima, predstavlja ozbiljan izazov za domaću privredu i građane.
"Da bismo dostigli ciljeve koje smo preuzeli i smanjili dodatne troškove koje imamo zbog emisija CO₂, potrebna su ogromna ulaganja."
Obnovljivi izvori energije
Koliko su solarni paneli i model prozjumera isplativi?
Atanacković smatra da obnovljivi izvori jesu budućnost, ali upozorava da oni još ne mogu potpuno da zamene stabilne izvore energije.
"Problem je što proizvodnja iz vetra i sunca nije konstantna. Evropa je pre nekoliko godina imala ozbiljan problem jer nije bilo dovoljno vetra, pa su zemlje koje su se previše oslonile na vetroenergiju došle u energetsku krizu."
On navodi primer Nemačke, koja je gasila deo proizvodnje iz uglja i nuklearne energije, očekujući da će obnovljivi izvori moći da nadomeste razliku.
"Pokazalo se da bez stabilnih rezervnih kapaciteta i ozbiljnih sistema skladištenja energije još nije moguće potpuno se osloniti na obnovljive izvore."
Pojedine evropske zemlje ponovo otvaraju pitanje nuklearne energije kao dugoročnog rešenja za energetsku stabilnost. Da li mislite da će i Srbija u budućnosti morati ozbiljnije da razmatra nuklearnu energiju ili postoje održivije alternative?
"Ako vidimo da se i zemlje koje imaju razvijene nuklearne kapacitete ponovo vraćaju toj opciji, onda je jasno da će i Srbija morati ozbiljno da razmišlja o tome", kaže Atanacković.
On ističe da rast potrošnje električne energije dodatno ubrzava povratak nuklearne energije na velika vrata.
"Veštačka inteligencija i veliki data centri troše ogromne količine struje. U svetu se već govori o tome da će se u blizini tih centara graditi posebne nuklearne elektrane koje će ih direktno napajati."
Atanacković podseća da se danas sve više govori o malim modularnim reaktorima.
"Nuklearna energija je nekada smatrana zagađujućom, a danas se sve češće tretira kao čista energija. To pokazuje koliko se globalni pristup promenio."
Ipak, upozorava da bi za Srbiju najveći izazov bile investicije i stručni kadar.
"Nuklearne elektrane su izuzetno skupe. Pored toga, pitanje je da li danas imamo dovoljno stručnjaka koji bi mogli da vode tako složene sisteme. Nekada smo imali ozbiljno znanje i institucije poput Vinče, ali je mnogo toga u međuvremenu ugašeno ili zapostavljeno."
Koliko Srbija danas zaista ima dugoročnu strategiju razvoja energetike i da li se ključne odluke donose planski ili više kao odgovor na globalne krize i pritiske koji dolaze spolja?
"To je pitanje koje mora da se sagleda veoma ozbiljno i na najširem nivou", zaključuje Atanacković.
On smatra da će ključni izazov u narednim godinama biti upravo cena energetskih investicija.
"Već sada vidimo koliko koštaju veliki infrastrukturni projekti. Energetski projekti će biti još skuplji i to će se direktno odraziti i na budžet države i na standard građana. Zato je važno da odluke budu dugoročne i planske, a ne samo reakcija na trenutne krize i pritiske."
(M.A./EUpravo zato)