Predsednik Kipra Nikos Hristodulidis izjavio je da bi evropska tržišta mogla da dobiju prirodni gas iz podmorja kod Kipra najkasnije do 2027. godine. Rezerve u istočnom Mediteranu procenjuju se na oko 566 milijardi kubnih metara.
Prema njegovim rečima, prve isporuke za izvoz trebalo bi da potiču iz nalazišta Kronos, kojim upravlja konzorcijum italijanskog Enija i francuske kompanije TotalEnergies. Na energetskom simpozijumu u Nikoziji, predsednik je najavio da će konzorcijum tokom sledeće godine doneti konačnu investicionu odluku.
Plan predviđa da se gas iz Kronosa do 2027. transportuje do postrojenja u egipatskom gradu Damijeti, gde bi bio pretvoren u tečni prirodni gas (LNG), a zatim brodovima poslat ka evropskim tržištima.
„Kipar je deo energetskog rešenja za bezbednost u istočnom Mediteranu. Naš cilj je da uskladimo sopstvene interese sa interesima velikih država i postanemo alternativni energetski koridor za Evropu“, rekao je Hristodulidis.
Ministar energetike Jorgos Pananastasiu istakao je da gas iz Kronosa može najbrže stići do potrošača jer se može povezati sa postojećom infrastrukturom koja prenosi gas iz velikog egipatskog nalazišta Zor, udaljenog oko 80 kilometara. On je ocenio da je krajnji rok, a to je kraj 2027 "optimističan, ali ostvariv“.
Dodao je da se za drugo kiparsko nalazište, Afroditu, planira postavljanje plutajuće platforme za preradu gasa direktno iznad samog ležišta, čime bi se gas pretvarao u "suvi gas“ spreman za isporuku Egiptu.
Prerađeni gas bi stizao do postrojenja kod Port Saida i korišćen bi bio za domaće potrebe Egipta ili za izvoz u Evropu, u zavisnosti od dogovora Kipra sa kompanijama Ševron, Šel i izraelskim NjuMed Enerdžijem, koji upravljaju projektom.
Hristodulidis je najavio i posetu Libanu sledeće nedelje kako bi razgovarao o energetskim projektima dvaju zemalja. Iako Kipar i Liban dele pomorsku granicu, Liban još nije ratifikovao sporazum o razgraničenju njihovih ekonomskih zona, što blokira otvaranje novih područja za istraživanje.
Kiparske vlasti tvrde da postoji veliko interesovanje svetskih energetskih kompanija za licence u lokalnim vodama.
Američki ExxonMobil i Qatar Energy već poseduju istraživačke dozvole za dva bloka južno od Kipra, gde su otkrili značajna nalazišta Glauk i Pegaz.
Procenjuje se da samo Glauk sadrži oko 127 milijardi kubnih metara gasa, dok se veličina Pegaza još utvrđuje.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)