Globalna potražnja za naftom i gasom bi mogla da raste do 2050, objavila je Međunarodna agencija za energiju (IEA), odstupajući od svojih prethodnih očekivanja o brzom prelazu na čistija goriva i predviđajući da svet verovatno neće uspeti da postigne klimatske ciljeve.
IEA, agencija za nadzor energetske bezbednosti, poslednjih godina je pod pritiskom SAD zbog fokusa na politike čiste energije, jer je predsednik Donald Tramp pozvao američke firme da dodatno prošire proizvodnju fosilnih goriva.
Pod administracijom Džoa Bajdena, IEA je predvidela da će globalna potražnja za naftom dosegnuti vrhunac ove decenije i da nisu potrebna dalja ulaganja u naftu i gas ako svet želi da postigne svoj klimatski cilj.
Trampov ministar energetike Kris Rajt je nazvao projekcije IEA-e o vrhuncu potražnje "besmislenima".
IEA finansiraju zemlje članice, a SAD najviše pridonosi. Na njenim analizama i podacima se osnove energetske politike vlada i kompanija širom sveta. U svom godišnjem Svetskom energetskom izveštaju, IEA je predvidela da će prema scenariju trenutnih politika potražnja za naftom dosegnuti 113 miliona barela dnevno do sredine veka, što je oko 13 posto više od potrošnje iz 2024. godine.
Predviđeno je da će globalna potražnja za energijom porasti za 90 eksadžula do 2035, što je povećanje od 15 posto u odnosu na sadašnje nivoe. Scenario trenutnih politika uzima u obzir postojeće vladine politike, a ne težnje za postizanjem klimatskih ciljeva.
IEA je poslednji put koristila "scenario trenutnih politika" za svoja predviđanja 2019. godine, a od 2020. prešla je na predviđanja koja su više u skladu s prelazom na čistu energiju i obećanjima o postizanju neto nulte emisije do sredine veka. Ovogodišnji izgledi izostavili su scenario obećanja.
IEA je izjavila da je planirala da proceni nove klimatske ciljeve zemalja za razdoblje od 2031. do 2035. godine, ali da planove nije podržalo dovoljno zemalja kako bi se dobila smislena slika.
U scenariju IEA-e s navedenim politikama, koji uzima u obzir politike koje su predložene, ali ne nužno usvojene, potražnja za naftom doseže vrhunac oko 2030. godine. IEA navodi da njeni scenariji istražuju niz mogućih ishoda pod različitim skupovima pretpostavki i ne predstavljaju prognoze.
Kapacitet LNG-a uveliko će porasti
Konačne investicione odluke za nove projekte tečnog prirodnog gasa su naglo porasle u 2025. godini, navodi se u izveštaju. Operacije za oko 300 milijardi kubnih metara novog godišnjeg kapaciteta izvoza LNG-a počeće do 2030. godine, što označava povećanje dostupne ponude od 50 odsto.
Prema scenariju trenutnih politika, globalno tržište LNG-a povećava se s oko 560 milijardi kubnih metara u 2024. na 880 milijardi kubnih metara u 2035. i na 1020 milijardi u 2050. godini, podstaknuto rastućom potražnjom u energetskom sektoru usled rasta data centara i veštačke inteligencije.
Očekuje se da će globalna ulaganja u data centre doseći 580 milijardi dolara u 2025. godini, navodi se u izveštaju, uz napomenu da bi, ako se to postigne, to premašilo 540 milijardi dolara godišnje koji se globalno troše na snabdevanje naftom.
U izveštaju se nalazi i scenario koji prikazuje put prema smanjenju globalnih emisija energije na nulu do 2050. godine. Na klimatskom sastanku u Parizu 2015. godine više od 190 zemalja obavezalo se da pokuša da spreči da se svet zagreje više od 1,5 stepeni. Ali, izveštaj pokazuje da će taj prag biti premašen u svim scenarijima, a temperature bi ponovo mogle da padnu ispod 1,5 °C samo ako se uvedu tehnologije koje mogu da uklone ugljen- dioksid iz atmosfere.
(EUpravo zato/Index.hr)