Srbija kasni sa ispunjavanjem klimatskih ciljeva i zato će uvođenje Mehanizma za prekogranično usklađivanje cene ugljenika (CBAM), čija primena u Evropskoj uniji počinje od 2026. godine, imati dalekosežne posledice po srpsku privredu, jer ovaj novi klimatski propis nameće dodatne troškove na izvoz srpskih preduzeća u EU, koji bi već u sledećoj godini mogli da iznose i nekoliko stotina miliona evra godišnje, ocenjeno je u izveštaju Fiskalnog saveta Srbije o klimatskoj tranziciji u Srbiji.
"Da bi Srbija išla u korak sa EU u ovoj oblasti, klimatske i energetske politike moraju da budu apsolutni prioritet Vlade. Energetska i klimatska tranzicija biće među najvećim strateškim izazovima Srbije u narednom periodu, jer se radi o procesima koji će oblikovati cene električne energije, uticati na konkurentnost privrede, odnosno prihode i javne rashode. Dekarbonizacija je ključ za očuvanje konkurentnosti domaće industrije na tržištu EU, zato su potrebna ulaganja u smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i energetsku efikasnost kako bi se ublažili CBAM troškovi", kazao je predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović na predstavljanju izveštaja "Klimatsko-energetska tranzicija Srbije i javne finansije: hoće li CBAM biti okidač promena?".
Istakao je da će troškovi na osnovu primene CBAM, odnosno plaćanja ugljeničnog otiska privrede na Srbiju, biti umereni na početku, ali će postati značajni do 2023. godine. Paunović je naveo da bi u 2026. godini troškovi za sve industrijske proizvode trebalo da iznose oko 45 miliona evra, da bi se ukupne CBAM obaveze za ovaj sektor porasle 2030. na 150 do 200 miliona evra. Objasnio je da će primena CBAM principa dovesti do osetnog poskupljenja srpskih izvoznih proizvoda na tržište EU.
"Najveće poskupljenje očekuje se kod cementa, od 40 do 60%, zbog niske vrednosti u odnosu na cenu emisije. Kod gvožđa i čelika očekuje se rast cena za oko 10 do 20%, kod đubriva za 10 do 15%, a kod aluminijuma za oko 5%", rekao je Paunović.
Dodao je da, pošto će namet važiti i za proizvode iz EU, i njihova cena će biti veća, pa će procenjeni prosečni gubitak cenovne konkurentnosti srpskih proizvoda na tržištu EU do 2030. biti četiri do pet procentnih poena. Kako je kazao Paunović, Srbija ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda od konkurencije iz EU.
"Kod industrijskih proizvoda, čelika, cementa i aluminijuma, emisije su veće za 15 do 20%, dok je najdrastičnija razlika u proizvodnji električne energije, jer su emisije gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji tri do četiri puta veće nego u EU", rekao je Paunović.
Objasnio je da je razlog za tako veliko odstupanje od EU proseka dugogodišnje odlaganje i zaostajanje u Srbije u klimatskim politikama. Kako je istakao, glavni uzrok problema je proizvodnja struje iz lignita u Elektroprivredi Srbije (EPS), jer skoro 80% emisije gasova sa efektom staklene bašte potiče iz energetskog sektora, od čega proizvodnja električne i toplotne energije čini oko 50%. Paunović je naveo da Srbija kasni u ispunjavanju svojih klimatskih ciljeva na koje se obavezala i po međunarodnim sporazumima. Prema njegovim rečima, od 2010. do 2023. godine emisija gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji je smanjena za 3,4%, a u zemljama centralne i istočne Evrope za oko 20%.
"Osim što je dosta urađeno na normativima, u praksi je malo toga postignuto", kazao je Paunović.
U izveštaju je navedeno da Srbija ima skoro duplo veće emisije gasova sa efektom staklene bašte po jedinici proizvoda od proseka centralne i istočne Evrope, a dva su ključna razloga - niska energetska efikasnost i loša struktura energetskog miksa. Srbija troši 55% više energije po jedinici BDP od proseka centralne i istočne Evrope zbog zastarelih tehnologija u industriji, loše izolacije zgrada, visokih gubitaka u prenosu energije.
(EUpravo zato/Fiskalni savet)