Priča o Milanu i Nadi Đupovac iz Šapca, koji su pre šest godina odlučili da u okolnom selu izgrade starinsku i zdravu kuću od slame i blata, i tu iz grada pređu da žive sa decom, oduševila je Srbiju.
Svi su pohvalili vredan bračni par koji je svojim rukama, uz pomoć drugara na mobi, podigao svoj dom iz snova.
Reč je o 120 kvadrata za koje su u to vreme, 2017. kad su počeli izgradnju, odvojili 20.000 evra.
"Baš ono što im je rekla i većina gostiju koji su posetili njihovu neobičnu kuću, to sam i ja po prelasku praga porodice Đupovac izustio: 'Kako se u ovoj kući lako diše'. I stvarno, osim što zagledate zidove, krov, pod i druge detalje od prirodnih materijala, prvi utisci koje ostavlja ova kuća od slame su osećaj čistog, svežeg vazduha, koji kao da prolazi kroz zidove, zatim miris drveta, a u isto vreme i prijatna temperatura", opisao je Nenad Blagojević sa portal "Priče sa dušom".
Farmaceutkinja Nada i profesor fizičkog vaspitanja Milan, i njihovo troje dece (dva dečaka i devojčica), kazali su da su se navikli na ovakvu "prirodnu" atmosferu, jer su u kući od slame već prezimeli zime, a ovde se uselili početkom 2018. godine.
Godinu dana ranije, kada se pročulo da u Jevremovcu kod Šapca jedna porodica gradi ovu, u današenj vreme neobičnu kuću, Đupovci su dospeli u žižu javnosti. Krov je napravljen pod uglom od 45 stepeni, pa se sneg i kiša na njemu ne zadržavaju.
Na početku, postavljala su im se razna pitanja, između ostalih i "Da li oni to kopaju bazen?", "Zbog čega im je temelj ravan, a ne trakast kao kod klasične kuće", "Da li će trska na krovu propustiti vodu?" "Šta rade sa snegom na krovu?" i slično.
Činilo se da su svi zaboravili da se živelo u sličnim kućama, kao i da je ovaj tip objekta neuporedivo jeftiniji od kuće od cigle i betona.
"Kad su stigle bale od slame, prolaznici su se pitali da li pravimo senjak, a onda kada je nikao dimnjak, bilo je jasno da je to stambeni objekat. Gradnju smo počeli u aprilu 2017. godine i završili do Nove godine. Pre toga, živeli smo u Šapcu, u stanu, u zgradi pored koje je baš bilo bučno. Kafići, parkinzi, gužva", prisetila se Nada.
Dok je Nada bila na porodiljskom sa trećim detetom poželeli su da napuste grad. U to vreme su otplaćivali kredit za stan i bili su pri kraju.
"Ja sam želela brvnaru od oblica, sa izolacijom od debelih balvana, ali je bila preskupa. Na kraju smo odabrali kuću od slame, u kojoj su zidovi od bala slame, umetnuti između drvenih greda, i izmazani blatnim malterom u tri sloja sa obe strane. Krov je od trske, kuća je uglavnom od drvene konstrukcije i malo je podignuta soklom od cigle. Ovde je sve prirodno osim betonske ploče i hidroizolacije koju čine bitulit i kondor", objašnjava Nada.
Struju dobijaju od Sunca
Struju dobijaju od sunčeve energije, preko solarnih panela. Tu su i kolektori za zagrevanje vode u bojleru. Voda im stiže sa bunara. Greju se na drva, preko peći sličnoj raketnoj, koju su sazidali po nacrtima organizacije "Uzume" iz Francuske.
Izolacija je dobra, a kako kažu, nekad do polovine februara potroše svega tri kubika drva. Nemaju televizor, ali imaju računar i internet. Hranu spremaju u peći na drva i na šporetu na plin.
Kuća ima 120 kvadratnih metara (po 52 u prizemlju i na spratu) kao i 16 kvadratnih metara na verandi, pod staklom.
"Naši roditelji su bili pomalo skeptični, sve ovo im je bilo neobično. Ljudi u Srbiji jednostavno nisu navikli na takav način gradnje", kažu Đupovci.
Ne plaćaju račune jer ih i nemaju
"Ne žalimo mi za gradom. Ali, na primer, kada koristite solarne panele, onda ne možete da imate struju u svakom trenutku, odnosno ne možete da upalite deset uređaja odjednom. Potrebno je napraviti raspored aktivnosti, ali vas to ništa ne košta. Imamo i baterije koje akumuliraju struju, pa stvorimo zalihe i za 15 dana. Život na selu i u prirodi je prijatan, ustajemo rano, a isto tako u zimsko vreme idemo ranije na spavanje. Sa takvim načinom života, biološki sat se pomera i usklađuje. Normalno je da u gradu ljudi ležu kasnije, jer sve sija do ponoći i duže", objasnio je bračni par.
Jedan deo placa od 11 ari posvetili su bašti, a planiraju da kupe kokoške i jednu kozicu. Deca su se uveliko navikla na život na selu, a u blizini je i seoska škola. Nada kaže da im je cilj bio da decu naviknu na prirodu, šumu i zdravo okruženje.
"Kao devojčicu, otac me je često vodio na Cer, gde imamo dosta zemlje i šume. Želela sam da tu ljubav prenesem i na svoju decu. Dok sam bila na porodiljskom, imala sam vremena za razmišljanje i da malo usporim. Shvatila sam da deca u gradu nisu srećna: leti im je prevruće, a zimi nemaju kud. Na selu naša deca imaju svoje dvorište, a imaće i svoje životinje, naučiće kako se gaje biljke i vratiće se našim korenima", rekla je Nada.
Zaključili su da žele da ih osposobe da u slučaju teških vremena mogu sami sebi da obezbede hranu i da nauče da gaje životinje.
"Želeli smo svi da se vratimo malo unazad, uprkos svemu", poručili su Đupovci.
(EUpravo Zato/Priče sa dušom)