U Srbiji se sve više koriste obnovljivi izvori energije za proizvodnju struje, a cilj je da se i iz daljinskog grejanja izbace ugalj i mazut.
Ove nedelje Vlada pokreće projekat zamene fosilnih goriva toplotnim pumpama.
Inače, u srpskom daljinskom sistemu grejanja udeo uglja i mazuta je 17,5 odsto.
Kako preći na čistu energiju?
Miloš Banjac, novimenovani generalni sekretara Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju, rekao je za RTS da postoje tri vrste načina prelaska na čistu energiju - korišćenje toplotnih pumpi, biomase na održiv način, kao i solarne energije.
Prema njegovim rečima, ceo koncept dekarbonizacije sistema daljinskog grejanja jeste da se potpuno izbaci emisija ugljen-dioksida i da se koriste obnovljivi izvori energije.
"Kada govorimo o toplotnim pumpama, a u budućnosti će svakako biti dovoljno električne energije prizvedene iz obnovljivih izvora, ako tu električnu energiju upotrebimo za sistem grejanja toplotnim pumpama, to će ne samo dekarbonizovati taj sektor, nego i učiniti negativnim u smislu emisije ugljen-dioksida", rekao je Banjac.
Toplotne pumpe, kaže, mogu da koriste vazduh, vodu ili geotermalnu energiju.
"Pritom, pod geotermalnom energijom ne podrazumeva se vrela zemlja, nego zemlja na temperaturi od 17 ili 18 stepeni, koliko je temperatura zemlje na području Beograda ili cele Srbije. Kada je zimi minus 5, imate toplotni izvor na već tih 17 ili 18 stepeni, tako da su velike su uštede", kazao je Banjac.
Treba biti oprezan sa biomasom
Srbija je veoma bogata biomasom, ali sada toplane koriste samo 2,5 odsto u tom sistemu daljinskog grejanja.
Profesor Banjac ukazuje da treba biti veoma oprezan prilikom korišćenja biomase.
"Otprilike 40 odsto ukupnog potencijala obnovljivih izvora energije leži u biomasi. Pola-pola su šumska i poljoprivredna biomasa. Ako prenesemo to u energetske jedinice, imamo oko 40 teravat sati biomase na raspolaganju - 19,5 teravat sati je potencijal šumske biomase, a od toga mi koristimo 18,5 teravat sati. Dakle, mi smo blizu granice održivosti, pri tome podaci su statistički i nisu dovoljno pouzdani", naveo je profesor.
Istakao je da kada se koristi biomasa, ona mora biti održiva, a istovremeno mora da se povede računa i o energijskim zasadima autohtonih sorti drveća.
Tek nekoliko procenata se, kaže, koristi poljoprivredna biomasa, i to na vrlo efikasan način.
"To je jedan kvalitetan način, ali je još dosta skup, tako da su i ulaganja dosta velika, i treba se posticati subvencijama", rekao je profesor.
Ukazao je da kada se poljoprivredna biomasa koristi za sagorevanje, postoji opasnost da se napravi ekološki problem.
"Pošto je ona bogata natrijumom, jer mi sa natrijumom, veštačkim đubrivima, uzgajamo tu biomasu, i njenim prostim sagorevanjem možemo da naprivamo ekološki problem", rekao je Banjac.
Zašto su dobre toplotne pumpe?
Zato su toplotne pumpe adut i ako želimo da dekarbonizujemo i deo koji se odnosi na sisteme daljinskog grejanja, moraćemo u budućnosti da ih koristimo.
"To neće biti više centaralizovane velike pumpe, to će biti mala blokovska postrojenja, koja će jednu zgradu ili jedan blok snabdevati toplom vodom za grajanje i hladnom vodom za hlađenje", rekao je profesor.
Prve koje će ih hladiti, to su Beogradske elektrane i to za potrebe EXPO-a.
Trenutno se sistemi daljinskog grejanja u Srbiji u velikoj meri oslanjaju na fosilna goriva i izrazito su energetski neefikasni, što će projekat, kao prvi takve vrste u Jugoistočnoj Evropi, promeniti.
S obzirom da Srbija uvozi do 90 odsto zaliha prirodnog gasa, povećano korišćenje obnovljive i otpadne toplote u sistemima daljinskog grejanja značajno će smanjiti zavisnost zemlje od uvoznih naftnih derivata i prirodnog gasa za potrebe grejanja i hlađenja. Očekuje se da će projekat doprineti dekarbonizaciji sistema daljinskog grejanja kroz proizvodnju 115 GWh toplotne energije godišnje, nastale iz obnovljivih izvora i otpadne toplote, smanjenju emisije ugljenika za približno 14.600 tona CO2 godišnje i značajnim uštedama u vodi i energiji.
Tokom projekta će se rekonstruisati toplane i mreže daljinskog grejanja u 10 gradova u Srbiji - u Pančevu, Vršcu, Kraljevu, Nišu, Bogatiću, Bečeju, Kruševcu, Novom Pazaru, Paraćinu i Kragujevcu, integrišući najsavremenije solarno-termalne, toplotne pumpe, gradsku i industrijsku otpadnu toplotu i geotermalne tehnologije u njihove postojeće sisteme.
"Građani će dobiti čistiji i moderniji sistem daljinskog grejanja. U prethodnom periodu radili smo na uvođenju biomase u sisteme daljinskog grejanja, dok će kroz ovaj projekat toplane u Srbiji početi da koriste i solarne kolektore, toplotne pumpe, otpadnu toplotu, geotermalne izvore, uz prateću modernizaciju toplovodne mreže. Realizacijom svih planiranih projekata proizvodnja toplotna energije iz OIE u Srbiji biće udvostručena, uz značajno povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije ugljen-dioksida", najavila je ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović.
(EUpravo Zato/RTS)