Cene solarnih fotonaponskih (PV) panela, sastavljenih od pojedinačnih solarnih ćelija koje pretvaraju sunčevu svetlost u električnu energiju, pale su za 90 odsto tokom poslednje decenije. Prema podacima organizacije "Naš svet u podacima" (Our World In Data), troškovi su padali za oko 20 odsto svaki put kada bi se globalni kumulativni kapacitet udvostručio.
Istovremeno, cena solarnih baterija, koje domaćinstvima omogućavaju skladištenje električne energije tokom perioda najveće potrošnje, takođe je pala za 90 odsto od 2010. godine zahvaljujući napretku u hemiji baterija i proizvodnji.
Evropska unija sada opisuje solarnu energiju kao "sjajnu zvezdu" evropske zelene tranzicije, pri čemu je ona činila gotovo četvrtinu (23,4 odsto) ukupne potrošnje električne energije u EU tokom 2024. godine. U junu prošle godine Sunce je bilo glavni izvor električne energije proizvedene u Evropskoj uniji.
Usred rata sa Iranom, solarna energija pomaže domaćinstvima da ublaže posledice nestabilnosti fosilnih goriva. Nedavna analiza pokazala je da je korišćenje sunčeve energije za proizvodnju struje Evropi tokom marta svakog dana štedelo više od 100 miliona evra kroz smanjenje uvoza gasa.
Ako cene ostanu visoke zbog iranske kontrole nad Ormuskim moreuzom, stručnjaci navode da bi te uštede do kraja godine mogle da dostignu 67,5 milijardi evra.
Aktuelni sukob na Bliskom istoku dodatno je povećao interesovanje za elektrifikaciju domaćinstava, dok više energetskih kompanija širom Evrope beleži nagli rast interesovanja za solarne panele i solarne baterije.
Međutim, kako potražnja za solarnim panelima raste, strana poreska politika, cena srebra i drugi faktori mogli bi uskoro da izazovu rast cena.
Odakle Evropa nabavlja solarne panele?
Iako Evropska unija navodi da solarna energija ima "značajnu ulogu u tranziciji ka čistijoj, pristupačnijoj i bezbednijoj energiji", ona i dalje u velikoj meri zavisi od zemalja van bloka kada je reč o proizvodnji PV panela.
Evropska unija je tokom 2024. godine uvezla proizvode zelene energije u vrednosti od 14,6 milijardi evra, uključujući solarne panele vredne 11,1 milijardu evra. Kina je ubedljivo najveći dobavljač tih panela i čini 98 odsto ukupnog uvoza.
Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), Kina je od 2011. godine investirala više od 50 milijardi dolara (43 milijarde evra) u nove kapacitete za proizvodnju solarnih PV sistema - 10 puta više od Evrope - i otvorila više od 300.000 radnih mesta u proizvodnom lancu solarne energije. Danas udeo Kine u svim fazama proizvodnje solarnih panela premašuje 80 odsto na globalnom nivou.
"Kineski proizvođači dostigli su obim proizvodnje i nivo troškova kojima niko van Kine ne može da parira", rekao je Janik Šal iz startapa za čistu tehnologiju "1KOMMA5°" za Euronews Earth.
On je dodao da postoje fabrike i u drugim zemljama, čak i u Evropi, ali one se uglavnom fokusiraju samo na završno sklapanje solarnih panela i ne mogu da konkurišu Kini kada je reč o troškovima.
Kineski monopol nad solarnim panelima ipak nije doneo samo korist toj zemlji, pošto je oštra konkurencija naterala kompanije da prodaju proizvode ispod cene. Izveštaj Međunarodne agencije za energetiku od prošle godine pokazao je da su kineske solarne kompanije od početka 2024. godine zabeležile ukupne neto gubitke od oko pet milijardi dolara (4,3 milijarde evra).
To je dovelo do toga da kinesko Ministarstvo finansija i Državna poreska uprava najave veliku reformu izdašnih subvencija za obnovljive izvore energije, koje su prvobitno bile osmišljene kao podrška spoljnoj trgovini.
Od 1. aprila 2026. godine ukinut je povraćaj PDV-a od devet odsto na izvoz solarnih proizvoda, dok je povraćaj PDV-a na baterijske proizvode smanjen sa devet na šest odsto. Povraćaj PDV-a za baterijske proizvode biće potpuno ukinut od 1. januara 2027. godine.
Neposredno pre stupanja poreske reforme na snagu, kineski izvoz solarnih proizvoda naglo je porastao jer su zemlje pokušavale da preduhitre rast cena.
Energetski istraživački centar "Ember" utvrdio je da su tokom marta 2026. godine pojedine evropske zemlje, uključujući Francusku, Italiju, Poljsku i Rumuniju, zabeležile rekordni uvoz kineskih solarnih panela.
Da li će kineska reforma PDV-a povećati cenu solarne energije?
"Samo ukidanje kineskog povraćaja PDV-a na izvoz povećaće cene solarnih modula za oko 10 odsto", rekao je Šal za Euronews Earth.
Solarni moduli su standardni industrijski naziv za pojedinačne PV jedinice. Britanski list "The i" upozorio je da je jedna nacionalna kompanija za ugradnju solarnih sistema bila primorana da prosečnu cenu postavljanja panela na krov poveća za 800 funti (918 evra).
Da li se onda očekuje opšti rast cena? Situacija ipak nije tako jednostavna. Iako su cene solarnih panela blago porasle, stručnjaci ne očekuju veliki uticaj na potrošače niti pad potražnje, jer je solarna energija i dalje konkurentna. Analize pokazuju da su poskupeli uglavnom veliki solarni projekti, dok su cene manjih sistema za kuće nastavile blago da padaju.
Kako je srebro postalo ključni problem za solarnu industriju?
Cene solarne energije zavise i od materijala od kojih su PV paneli napravljeni, posebno srebra koje je ključno za proizvodnju solarnih ćelija i čini veliki deo troškova. Zbog sve veće potrošnje i rasta cena srebra, kineski proizvođači pokušavaju da ga zamene jeftinijim bakrom, što bi industriji moglo doneti velike uštede. Ipak, i cena bakra poslednjih godina raste, mada sporije od srebra.
"Pod uticajem geopolitičke neizvesnosti, nestašica u snabdevanju i rastuće potražnje iz AI data centara, cene bakra, aluminijuma i litijuma značajno su porasle od poslednjeg kvartala 2025. godine", objasnio je Šal.
Cene srebra, kako je dodao, porasle su za više od 150 odsto u svega nekoliko nedelja početkom 2026. godine, čime je srebro postalo najveći troškovni faktor u proizvodnji solarnih panela.
"Potrebno je vreme da se rast troškova sirovina prelije kroz čitav lanac vrednosti i očekuje se da će krajnji potrošači to osetiti već ovog leta", naveo je.
Kompanija „1KOMMA5°“ procenjuje da bi zbog viših cena sirovina i ukidanja kineskih poreskih olakšica cene pojedinih komponenti mogle porasti za 15-20 posto. Ipak, potrošači u domaćinstvima bi taj rast osetili tek u srednjem roku, dok oni koji sada ulažu u solarne panele još uvek mogu imati koristi od povoljnijih cena. Evropske energetske kompanije koje su kontaktirane nisu želele da komentarišu moguće promene cena.
Uprkos neizvesnosti, stručnjaci ističu da su cene solarne energije i dalje oko 50 odsto niže nego 2023. godine, što je i dalje čini jednim od najjeftinijih izvora električne energije na svetu.
(EUpravo zato.rs)