Sve se više priča o "zelenim kvadratima" i energetski efikasnoj gradnji. I dok je više od 80 odsto postojećih zgrada u Srbiji neefikasno i rasipa ogromne količine energije, novogradnja polako donosi nove standarde - od boljih materijala, izolacije i ventilacije, do pametnih sistema za uštedu.
Profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu na Katedri za termodinamiku Miloš Banjac kaže da je zelena gradnja širi koncept od energetske efikasnosti.
"Zelena gradnja podrazumeva energetsku efikasnost, to znači da objekti ne troše mnogo energije, da zgrada prilikom korišćenja ili prilikom izgradnje ne emituje više ugljen-dioksida nego što je potrebno, da se sav otpad koji se stvara tokom gradnje reciklira i koristi na druge načine", objasnio je Banjac.
Naveo je da objekti podrazumevaju i visoke standarde vezane za udobnost boravka ljudi u tom prostoru.
"Što se tiče uslova udobnosti, mora da se koristi dnevna svetlost, prirodna promaja, obnovljivi izvori energije, što do sada nije bilo niti propisano, niti obavezujuće", istakao je Banjac.
Kako kaže, kada je reč o obnovljivim izvorima energije, potrebno je da se koriste geotermalna ili solarna energija.
"Ti materijali ne smeju da budu toksični, moraju da imaju ekološke sertifikate, posebno se vodi računa o potrošnji vode, da se skuplja kišnica, da se ta kišnica koristi recimo za zelene krovove ili zelene fasade", pojasnio je Banjac.
Skoro svaki drugi objekat u Srbiji energetski neefikasan
Analiza pokazuje da je više od 80 odsto stambenih objekata u Srbiji energetski neefikasno.
"Od onoga što bi trebalo da bude i što je propisano – to je za stambene objekte nekih 60 kilovat-sati godišnje po metru kvadratnom, oni troše i preko 130 i 140, a mogu i više", istakao je Banjac.
Takvi objekti građeni su 70-ih godina prošlog veka, kada propisa nije bilo.
"Nije se obezbeđivala termička izolacija, prozori su dotrajali, treba da se zamene", objašnjava Banjac, dodaje da su termotehnički sistemi nakon 50-60 godina isto dotrajali.
Kako kaže, u početnim troškovima je energetsko efikasna gradnja okvirno za 20 odsto skuplja, a od nje su skuplji zeleni objekti koji su uglavnom ekskluzivni i kojih je relativno malo.
"Amortizuju se. Nisu to baš preterano brzi periodi povrata investicije, nekih 10 do 15 godina, ali s obzirom da se stambeni objekti procenjuju na trajanje od 100 godina, postoji dugačak period gde će moći to da se ostvari korist", ističe Banjac.
U Srbiji je efikasna gradnja zastupljena najviše u Beogradu i Novom Sadu.
"Po zakonu novi objekti moraju da budu energetski efikasni, prednjače Beograd i Novi Sad s obzirom na veliki broj novih objekata. Kada govorimo o zelenoj gradnji, imamo i takvih objekata, recimo, tržni centar Ušće", kaže Banjac.
Kupce više zanima lokacija nego efikasnost
Ističe da energetska efikasnost uglavnom nije glavni kriterijum kod kupaca.
"Lokacija je ta koja definiše cenu objekta, kada neko uloži stotine hiljada evra u neki objekat, on ne vodi mnogo računa da li će sledeći mesec da plaća 50 ili 30 evra više na tu cenu", objasnio je Banjac.
Po zakonu iz 2023. godine propisano je da svi stanovi do 2033. godine moraju da imaju energetske sertifikate.
"Moraće da se jasno zna prilikom kupoprodaje kolika je njihova potrošnja. Dakle, da imate na papiru napisano kakvo je stanje vašeg objekta. Ovako se sve svodi na reč, da li jeste ili nije", navodi Banjac.
Istakao je da se radi na unapređenju rešenja o energetskoj efikasnosti iz 2012. godine.
"Ministarstvo će da raspiše tender da se naprave kvalitetniji pravilnici po novim standardima. Što se tiče zelene gradnje, tu stojimo vrlo loše, iako od sledeće godine treba da stupi na snagu. Tu nije skoro ništa urađeno, sem definicija koja postoje u zakonu o planiranju i izgradnji", objasnio je Banjac.
Subvencije na republičkom i lokalnom nivou
Gradske vlasti učestvuju u subvencionisanju prilikom kupovine energetski efikasnih objekata.
"Pre svega imamo stalni program Ministarstva rudarstva i energetike koje prate lokalne samouprave sa četvrtinom finansiranja, znači četvrtinu daje Republika, četvrtinu lokalna samouprava i polovinu trebaju sami stanari", pojasnio je Banjac.
Naveo je da je to stalan program i da se svake godine raspisuju novi pozivi.
"Drugi program je gradsko stambeno preduzeće Beograda koje daje subvencije ako radite fasadu zgrade onda će vam oni, ako je to energetski efikasno, dati 20 odsto subvenciju", dodaje Banjac.
Procena je da se zelena gradnja troši nešto manje od 30 odsto energije tokom svoje eksploatacije.
"Kod te vrste objekata je važno, da oni zaista ne emituju taj ugljen dioksid i da unapređuju svoju okolinu ako se ispoštuju svi standardi koji su propisani. Dakle, sa tim zelenim krovovima oni čak mogu da imaju i negativne emisije ugljen dioksida, svako izgledaju lepše i udobni su za stanovanje", napomenu je Banjac.
Solarni paneli i geotermalni sistemi sve isplativiji
Sistemi poput solarnih panela, geotermalnih sistema, upravljačkih sistema za potrošnju energije u našim klimatskim uslovima su veoma isplativi.
"Pošto se uglavnom gleda koliko će vam se isplatiti investicija, bez ikakvih subvencija, računa se da su solarni paneli, recimo za nekih sedam godina isplativi, fotovoltaični sistemi za sedam ili osam, međutim, država daje subvencije za takve programe tako da to postaje još više isplativo", objasnio je Banjac.
Istakao je da bi kupci pre kupovine trebalo da provere da li su ti objekti zaista onakvi kakvi se na papiru govore da jesu.
"Često se dešava da ono što piše na papiru nije u praksi, ali postoji način da se proveri. Objekti se reklamiraju kao da su veoma efikasni, da imaju ugrađenu neku super termičku izolaciju i odlične prozore, a na kraju ispada da to baš nije tako", zaključio je Banjac.
(EUpravo zato/RTS)