Svako ima pravo da uživa u prirodi, kaže švedski zakon. Tako je: "Allemansrätten" ili "sloboda lutanja" ili "pravo javnog pristupa" je švedski i norveški zakon koji pozdravlja i dozvoljava svima da lutaju, istražuju i uživaju u prirodi neometano i slobodno. U Finskoj se to zove "jokamiehenoikeus", a princip je isti.
Ali šta to znači? Uzmimo Švedsku kao primer. Niko vas ne može sprečiti da šetate, vozite bicikl ili kampujete na javnim mestima. Dozvoljeno vam je da berete cveće, pečurke i bobice, plivate u jezerima, postavljate šator, boravite na svim plažama, pecate na pet velikih jezera i duž obale, jašete konje, vozite kajak, dovedete psa, pa čak i palite vatru (osim ako nije trenutno zabranjeno zbog suše ili nekog drugog razloga).
Za nacionalne parkove i zaštićene biljne i životinjske vrste važe posebna pravila, ali ono što se u Švedskoj sigurno neće dogoditi jeste da vas neko otera sa plaže ili obale zato što "misli" da je to njegovo privatno vlasništvo. Takođe, vrlo lako možete pronaći lokalne vodiče ili stručnjake koji će vas uputiti i povesti kroz delove prirode koji vas zanimaju.
S druge strane, istinski ljubitelji prirode ovu slobodu doživljavaju kao nešto sasvim prirodno. Ali činjenica da je Švedska ovakav odnos prema prirodi pretočila u zakon i promovisala ga kao način života, duboko je uticala na svakodnevne navike njenih građana. Jedan od razloga za to je i prosta činjenica da sebi to mogu da priušte - zemlja je ogromna, priroda očaravajuća, a stanovnika nema mnogo. Zato svako može pronaći svoj kutak mira i što je najvažnije niko to ne uzima zdravo za gotovo.
Isto važi i za Norvežane i Fince. Inače, takozvana "sloboda kretanja prirodom" (freedom to roam) karakteristična je za skandinavske i baltičke zemlje, kao i za Island, Švajcarsku, Češku, Austriju i još neke države. Ipak, smatra se da ovaj koncept potiče sa severa i da su upravo Skandinavci bili pioniri u ideji da svako ima pravo da uživa u prirodi.
(EUpravo zato/Punkufer)