Skupština Srbije usvojila je četiri zakona iz oblasti zaštite životne sredine kako bi se uskladila sa evropskom regulativom i dodatno unapredila sistem zaštite životne sredine i kvaliteta života stanovništva.
Usvojeni su Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o potvrđivanju Minamata konvencije o živi, kao i Zakon o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance.
"Dva zakona koja su usvojena, a koja se odnose na procenu uticaja i stratešku procenu uticaja na životnu sredinu, predstavljaju korak dalje ka potpunom usaglašavanju sa evropskim direktivama, sa kojim su i prethodno važeći propisi iz ove oblasti u velikoj meri već bili usaglašeni", rekla je resorna ministarka Irena Vujović.
Rok za javni uvid u zahteve u ranim fazama postupka, prema rečima Vujovićeve, produžen je sa 10 na 15 dana, dok je u fazi davanja saglasnosti za studiju o proceni uticaja rok produžen na 30 dana, uz mogućnost dostavljanja komentara u roku do 40, odnosno 60 dana za kompleksne projekte.
"Time omogućavamo veću transparentnost i dodatno unapređujemo uslove za učešće građana u donošenju odluka za sve projekte od velikog značaja za dalji razvoj zemlje", kazala je ona.
Vujovićeva je istakla da i druga dva usvojena zakona predstavljaju veliki korak napred u obezbeđivanju boljeg kvaliteta životne sredine.
"Usvajanje Zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa, koji uključuju opasne supstance, obezbediće visok nivo zaštite od velikih udesa, jer stvara uslove za bolju prevenciju, čime se obezbeđuje i visok nivo zaštite. Uz to, Zakonom o potvrđivanju Minamatske konvencije o živi zabranjuje se novo snabdevanje i trgovina živom i živinim jedinjenjima koji su štetni po zdravlje ljudi i životnu sredinu", navela je ona.
Dodala je da će biti fazno obustavljeni postojeći procesi u kojima se koristi živa kako bi se unapredio stepen bezbednosti ljudi i životne sredine, što je glavni cilj Ministarstva.
Šta se podrazumeva pod Minamata konvencijom?
Minamata konvencija o živi je sačinjena u Kumamotou, u Japanu, 10. oktobra 2013. godine, a njome se utvrđuje niz međunarodnih pravila za saradnju i mere za ograničavanje upotrebe žive i živinih jedinjenja.
Na ovaj način se kontrolišu i smanjuju antropogene emisije (one koje se odnose na ljudski uticaj ili iz njega proizlaze) žive u vazduh, vodu i zemlju.
Konvencijom se obuhvata celokupni životni vek žive.
Pod tim se podrazumeva i:
- zabrana novih rudnika žive i ukidanje postojećih;
- ograničenje u međunarodnoj trgovini živom;
- mere kontrole emisija i ispuštanja;
- mere zabrane proizvodnje, uvoza ili izvoza niza proizvoda kojima je dodata živa;
- mere za ukidanje i smanjivanje upotrebe žive u ključnim proizvodnim procesima;
- mere za postupno ukidanje upotrebe zubnog amalgama;
- mere za smanjivanje emisija žive iz tradicionalnog rudarenja zlata i rudarenja zlata u malom obimu i obrade;
- mere kojima se osigurava ekološki ispravno međuskladištenje žive i ekološki ispravno rukovođenje otpadom koji sadrži živu.
(EUpravo zato)