Prvi tragovi zaštite životinja datiraju daleko u prošlost kada su vladari davali osnovna uputstva narodu da stoku treba hraniti i pojiti, a ne tući.
U periodu od 17−19. veka veliki mislioci pokreću teme zaštite životinja, kao i njihova prava, pa počinje da se spominje i moralna obaveza čoveka da ih štiti. Od 19. veka pa do danas o zaštiti govore mnogi, sve češće i sve više.
Svetski dan životinja proglašen je 1931. godine na konvenciji ekologa u Firenci da bi se istakla ugroženost vrsta.
Hajnrih Zimerman, nemački pisac i izdavač časopisa Čovek i pas 24. marta 1925. godine u Berlinu je organizovao prvi Svetski dan životinja, a 1929. datum prebačen na 4. oktobar. Imao je tada sledbenike jedino u Češkoj, Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji, a tek u Firenci je odlučeno da se 4. oktobar proglasi zvaničnim datumom Svetskog dana zaštite životinja.
Od tada tradicionalno se, svakog 4. oktobra, na dan Svetog Franje Asiškog - zaštitnika životinja, obeležava ovaj dan.
Ovog dana sve organizacije za zaštitu životinja, kao i svi azili za životinje širom sveta, organizuju obilaske svojih institucija, edukativne radionice, prikupljaju se donacije, udomljavaju se ljubimci, kao i razne druge aktivnosti.
Svetski dan životinja ima za cilj da podseti na prava životinja i to:
- Životinje su ravnopravni stanovnici Zemlje
- Imaju jednako pravo na život kao i ljudi
- Osećaju bol, patnju, strah i stres
Obeležavanjem ovog dana širom sveta težnja je da se poboljša odnos prema životinjskim vrstama širom sveta, kao i da se pruži podrška pojedincima, grupama i organizacijama koje se staraju o životinjama.
Ugrožene vrste
Svaka vrsta u prirodi ima značaj za ekosistem i svoju ulogu u njemu. Sve vrste su direktno ili indirektno povezane. Neke imaju lokalni, neke regionalni, a neke globalni uticaj na životnu sredinu i ekologiju. Ugroženost jedne vrste vremenom direktno ili posredno utiče na opstanak druge.
Ugrožene vrste u Srbiji
U Srbiji postoji veliki broj ugroženih vrsta. Govori se o 273 vrste ptica, 66 vrsta sisara, 41 vrsta beskičmenjaka, 34 vrste insekata i 15 vrsta riba.
Među zaštićenim životinjama su pojedine vrste pelikana, roda, beloglavi sup, rečni rak, bubamara, žabe, belouške, šarke.
"Ne samo kada je reč o očuvanju ptica, već i svih drugih ugroženih vrsta, ako želimo da opstanu, osnovni uslov je da sačuvamo njihova staništa. Ako želimo da više ne budu ugrožene, onda ta staništa treba da obnovimo tako da imaju svoju nekadašnju funkciju. Naročitu pažnju treba posvetiti onim staništima, gde ljudski faktor nije napravio preveliku štetu. Tu uticaj treba zaustaviti i tako sprečiti da i ti ekosistemi ne postanu ugroženi", rekla je za EUpravo zato povodom Svetskog dana zaštite životinja i predstojećeg Evropskog vikenda posmatranja ptica, Aleksandra Ugarković iz WWF Adria Srbija.
Šta se sve radi na zaštiti i očuvanju ugroženih vrsta ptica u Srbiji?
Ugarković kaže da Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) redovno prati i objavljuje Crvenu listu ugroženih vrsta u kojoj su pobrojane sve ugrožene vrste na svetu. Među njima su: simbol naše zemlje, orao krstaš, ugrožen više od 20 godina, velika droplja, beloglavi sup, crni lešinar, stepski soko, detlić, jarebica, prepelica…
"Osim očuvanja i obnove njihovih prirodnih staništa, brojne međunarodne i domaće organizacije rade i na edukaciji o značaju svake životinjske i biljne vrste za opstanak prirode kakvu poznajemo, ali i na sprečavanju i sankcionisanju njihovog krivolova i krijumčarenja. Dakle, preventivne i represivne mere zajedno, mogu dati željenje rezultate", dodala je.
Evropski vikend posmatranja ptica
Srbija se sa svojim zaštićenim i drugim značajnim područjima nalazi na glavnoj ruti ptica, pa se u ovom periodu godine može videti znatno veći broj vrsta u odnosu na gnezdeći period. Koje su to vrste ptica koje možemo videti?
Prme rečima Aleksandre Ugarković, samo neke od ptica za koje je Srbija deo migratorne rute su: grabljivica poput eje močvarice, mišari, razne vrste kobaca, tu je gnezdilište za neke vrste sova, veliku ušaru, kao i mesto za prezimljavanje brojnih vrsta patki.
Inače, posmatranje ptica je uvršćeno u turističku ponudu mnogih evropskih i svetskih zemalja. Evo šta o tom aspektu kaže Ugarković.
"Jedina privredna grana u zaštićenim područjima može biti turizam. Svakako da taj turizma mora biti održiv, jer u protivnom opet ulazimo u začarani krug uništavanja prirodnog sklada koji na takvim mstima postoji. Osim privrednog značaja za lokalno stanovništvo, važno je i razvijanje svesti domoće i šire javnosti o očuvanju prirodnog blaga naše zemlje".
Besplatni izleti posmatranja ptica
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) pozvalo je građane da se 5. i 6. oktobra pridruže nekom od brojnih izleta sa posmatranjem ptica koji se organizuju na preko 30 lokacija širom Srbije u okviru tradicionalne manifestacije Evropski vikend posmatranja ptica, a ovu inicijativu podržava i EU u Srbiji.
Ove godine u fokusu je organizovanje izleta na vlažnim staništima od međunarodnog značaja koja su od neprocenjive važnosti za ptice, životnu sredinu, biodiverzitet i čoveka.
"Izleti se uvek organizuju prvog vikend oktobra, što je period godine kada milioni ptica napuštaju svoja staništa za gneždenje u Evropi i sele se ka svojim zimovalištima na Mediteranu ili u Africi. Srbija se sa svojim zaštićenim i drugim značajnim područjima za ptice nalazi na glavnoj ruti ptica, pa se u ovom periodu godine može videti znatno veći broj vrsta u odnosu na gnezdeći period", navedeno je na sajtu udruženja.
Izleti će biti organizovani na preko 30 lokacija širom zemlje u poznatim rezervatima ili parkovima prirode poput Zasavice, Zlatibora, Rusande, ali i van zaštićenih područja u urbanim sredinama poput Futoškog parka u Novom Sadu, na Zemunskom keju u Beogradu, pored vodenih površina kao što su Oblačinsko jezero u Nišu, Kompenzaciono jezero u Pirotu, na ribnjacima Svilojevo, Kapetanski rit i Bečej.
Takođe, ove godine će biti organizovan i izlet u Tarašu, selu u Srednjem Banatu koje titulu Evropskog sela roda ponosno nosi već 10 godina.
(M.A./EUpravo zato)