Od kada je usvojen rezolucijom Ujedinjenih nacija u decembru 1992. godine, Svetski dan voda se obeležava svakog 22. marta. Značaj obeležavanja ovog dana rastao je iz godine u godinu, a najčešće je posvećen skretanju pažnje na probleme koji ugrožavaju njeno postojanje, bar onakvo kakvo je nama poznato.
O značaju vode može se mnogo da se govori, ali sve staje u prostu formulaciju - voda jeste izvor života.
U školi su nas učili da ona obuhvata 2/3 Zemljine površine i sa zapreminom od 1,6 milijardi km kubnih predstavlja najrasprostranjeniju životnu sredinu. Kopnene vode čine samo 0,5% svih vodenih prostranstava na Zemlji i raspoređene su kao površinske i podzemne vode. Ipak, nije sve jednostavno kao definicija u udžbeniku.
Globalna potrošnja vode se povećava svake godine, zagađenje je veliki problem, kao i sve jači uticaj klimatskih promena.
Zagađenje voda
Statistički podaci ukazuju na to da je 50% tekućih voda je trajno uništeno.
Zagađenje vode je kontaminacija vodenih sistema (reka, jezera, okeana i podzemnih voda) određenim zagađivačima. To se događa kada se zagađivači neadekvatno ispuštaju u vodne sisteme.
Pri upotrebi vode, neminovno je nastajanje otpadnih voda, koje moraju adekvatno da se prečišćavaju pre nego što se vrate u prirodni vodni resurs. Zagađivači koji mogu biti biološki i fizički, su brojni, a posledice višestruke.
Koliko je Srbija bogata vodom?
Kada govorimo o količini vodnih resursa, Srbija se nalazi na 47 od 180 rangiranih država. U Srbiji ima najviše freatskih izdani, najplićih i najpodložnijih zagađenjima. Zatim su manje zastupljene one kvalitetnije arteške i subarteške izdani. Najmanje su zastupljene one najkvalitetnije, krastne izdani koje nastaju na kraškim terenima, objasnila je dr Ana Milovanović Pešić sa Geografskog instituta SANU, u National Geographic podkastu.
Kapaciteti izvorišta podzemnih voda u Srbiji je od 678 do 750 miliona metara kubnih, ali je problem što su to sporoobnovljivi resursi podložni zagađenju.
Kada su u pitanju površinske vode, Srbija ima izuzetno razvijenu rečnu mežu, ali 90 odsto rečne mreže čine tranzitne vode. To su one vode, koje svojim donjim tokom ulaze i protiču kroz našu zemlju.
Kada su u pitanju naše domicilne vode, one koje nastaju na teritoriji Srbije, ne možemo se pohvaliti velikim bogatstvom. Najznačajnija je najveća nacionalna reka Velika Morava čiji sliv čini svega 4 odsto rečne mreže.
Zagađenje pijaćih voda
Ekolozi su poslednjih decenija veoma bučni po pitanju zagađenja pijaćih voda kojih sve manje ima.
Kako broj ljudi na planeti raste, a potrošačka društva i ne brinu previše o tome gde, šta i kako odlažu, čaša čiste vode za piće bi za samo nekoliko decenija zaista mogla da posatne luksuz.
Uticaj klimatskih promena na vodu
Sveukupno gledano, u kontekstu klimatskih promena, Evropa je u ogromnom problemu što se tiče voda. Rezerve vode u Evropi su niske zbog šeste uzastopne sušne godine.
Od 2018. godine Evropa je pogođena sušama. Prema rezultatima prošlogodišnjeg istraživanja Instituta za geodeziju Tehnološkog univerziteta u Gracu, Evropa se suočava sa nedostatkom vode, jer su podzemne rezerve iscrpljene. Mala količina padavina nedovoljne su da se one obnove.
Posledice suše iz 2022. godine na ljude i prirodu su brojne. Neke životinjske vrste su izgubile svoja staništa, dok je suvo zemljište bilo jedan od većih problema poljoprivrednicima.
Suša je pogoršala energetsku krizu. Nuklearkama u Francuskoj je nedostajalo vode za hlađenje, a ni hidroelektrane nisu mogle da ispunjavaju svoju funkciju.
Najkvalitetniju vodu imaju Finska, Kanada, Novi Zeland, Velika Britanija...
Glečeri koji napajaju evropske reke i jezera, gotovo su se istopili, a porast temperature dovodi do isparenja vode.
Samo neke od kriza koje se tiču voda mogu se svesti na po jednu zastrašujuću rečenicu:
- Jadransko more se izliva u rečna korita;
- Jezero Garda je prošle godine dostiglo najniži zimski nivo vode u poslednjih 30 godina;
- Najduža reka Italije, Po, pretvara se u polje peska;
- Prosečni nivoi akumulacija u Kataloniji su na 27 odsto kapaciteta...
Ostaje nam da vidimo i da se nadamo da će akcije koje su preduzele države širom Evrope biti dovolje za prevazilaženje ove krize u okviru mnogo većeg problema klimatskih promena.
Zaštita voda u Evropskoj uniji
Zaštita voda i upravljanje njima prelaze nacionalne granice.
Vodne politike Evropske unije imaju ključnu ulogu u zaštiti životne sredine uniji.
Postoje zakoni namenjeni očuvanju izvora vode i slatkovodnih i morskih ekosistema koji osiguravanju čistu vodu za piće i vodu za kupanje.
U Okvirnoj direktivi Evopske inuje o vodama uspostavlja se pravni okvir za zaštitu i obnavljanje čiste vode u uniji i jamčenje njene dugoročne održive upotrebe.
O tome šta je sve EU uradila u smislu zakonskih regulativa na zaštiti i očuvanju voda, možete pročitati na https://www.europarl.europa.eu/
Voda za mir
Tema ovogodišnjeg Svetskog dana vode je 'Voda za mir'.
Kada vode nema dovoljno ili je zagađena, kada ljudi nemaju jednak pristup ili uopšte nemaju pristup, tenzije mogu da porastu, upozorava UN.
"Akcija za vodu je akcija za mir. A danas je to potrebno više nego ikada", izjavio je generalni sekretar svetske organizacije Antonio Guteres.
(M.A./EUpravozato/Svetzdravlja.rs/https://balkangreenenergynews.com)