Jedno od najstarijih evropskih jezera, Prespansko, na rubu je nestanka.
Svake godine se količina vode smanjuje zbog isparavanja, nedostatka padavina i prekomernog navodnjavanja.
Prespansko jezero, na jugu Balkanskog poluostrva, zauzima površinu od 260 kvadratnih kilometara, dvostruko više od Pariza, a dom je za više od 2.000 vrsta riba, ptica, sisara i biljaka.
Najveća dubina iznosi 54 metra.
U njegovoj okolini se gnezde dalmatinski pelikani, inače ugrožena vrsta. Na ovom području se može naći i 11 ribljih vrsta koje ne postoje nigde drugde u svetu.
Međutim, sve to je u riziku da nestane jer je nivo vode osam metara niži nego što je bio krajem sedamdesetih godina prošlog veka.
Kako spasiti Prespansko jezero?
Kako bi se sprečila dalja katastrofa, nevladine organizacije Albanije, Grčke i Severne Makedonije su se udružile.
Sastali su se na prvom Forumu za Razvoj prespanskog regiona kako bi pozvali vlasti na hitno rešavanje problema.
Nada se pojavila i 2000. godine kada su ove balkanske zemlje ostavile političke razlike po strani i izrazile želju da zajednički zaštite ekosistem koji dele.
Potpisan je sporazum, a uspostavljen je prekogranični Nacionalni park Prespa. Međutim, od tada nije bilo nekog značajnog napretka.
"Nevladine organizacije iz tri zemlje žele da pozovu institucije i lokalne vlasti da ubrzaju napore koje se tiču institucionalnog povezivanja i konkretizovanja planova", rekao je Ljupčo Krstevski, koordinator projekta tink-tenka "Eurthink", organizacije koja je inicirala forum.
"Urađeno je dosta istraživanja, dosta strateških dokumenata je usvojeno, ali njihova primena nedostaje", istakao je Krstevski dodajući da se nadaju da će tri zemlje da preduzmu hitne mere što je pre moguće.
Da li Bodensko jezero može da posluži kao primer?
NVO su na nedavnom forumu potražile inspiraciju od Bodenskog jezera, jedinog drugog jezera u Evropi koga takođe okružuju tri zemlje - Austrija, Nemačka i Švajcarska.
Predstavnici Fondacije jezera Konstanc, kako ga još nazivaju, podelili su svoja iskustva.
Fondacija rukovodi saradnjom između tri države od upravljanja resursima do borbe sa klimatskim promenama. Cilj im je da se poboljša biodiverzitet Bodenskog jezera i smanje zagađivači poput mikroplastike.
Jedan od glavnih saveta je bio da lokalni zvaničnici moraju da alarmiraju gradske čelnike ne bi li se konačno sprovodile odredbe sporazuma donetog pre više godina.
(EUpravo Zato/Euronews)