- Hajlbron je proglašen za Zelenu prestonicu Evrope za 2027. godinu i ubrzano gradi novi identitet kroz održivi razvoj.
- Naselje Nekarbogen je nastalo na nekada zapuštenom prostoru, a osim što se potencira da nema automobila, postoje i moderna rešenja poput geotermalnog grejanja i zadržavanja kišnice.
Možda Hajlbron nije tipična nemačka turistička destinacija jer je sinonim za industriju.
Ono što ga najviše opisuje je moć transformacije. Kao što je nekoliko puta bio obnavljan, tako i danas menja svoj identitet, a za svega nekoliko godina, biće potpuno drugačiji.
"Da li je Hajlbron lep grad? Kada dođete ovde, mesto deluje pomalo zapušteno. Rekla bih da je Hajlbron grub grad zato što je industrijski. Tokom Drugog svetskog rata je bio skoro potpuno uništen. Potom je tokom pedesetih godina brzo obnovljen, mada se sve vrtelo oko automobila. Danas se nalazimo u veoma zanimljivom trenutku jer se sve izuzetno brzo menja i to sa jasnim pogledom usmerenim ka budućnosti", rekla je Valeri Blas iz odeljenja za marketing i komunikacije Hajlbrona.
Uprkos snažnom uticaju industrije, proglašen je za Zelenu prestonicu Evrope za 2027. godinu, a mi smo saznali šta se tačno pod tim podrazumeva i koliko ta titula znači gradu.
Kao i većina evropskih mesta, i Hajlbron se može u potpunosti obilaziti peške. Mi smo šetnju započeli pričom o budućnosti.
Novo "zeleno" naselje
U blizini glavne Železničke stanice se nalazi most preko koga se stiže do novog, vrlo modernog naselja Nekarbogen koje tek dobija svoje obrise.
Sve je počelo 2019. godine kada je na prostoru, na kome se nekada nije ništa naročito nalazilo, održana velika izložba hortikulture. Izložba Buge se, inače, održava svake dve godine u drugom gradu koji sve što se izgradi za potrebe tog festivala posle ukloni. Međutim, Hajlbron je iskoristio priliku da osmisli novo naselje. Prvo je postojao samo jedan niz kuća u kojima je i tokom festivala živeo određen broj ljudi. Kasnije se javila ideja da se osmisli održivo naselje koje može da se pohvali brojnim arhitektonskim rešenjima, pa tako privatna škola 'Jozef Švarc' odiše hibridnom drvenom konstrukcijom, a greje se na geotermalnu energiju, a potencira se i model "grada sunđera", koji podrazumeva zadržavanje kišnice i njeno ponovno korišćenje.
Kada naselje bude u potpunosti završeno, biće dom za više od 3.500 ljudi, a otvoriće se i hiljade novih radnih mesta. Iako ima primera socijalnog stanovanja, stanovi su prilično skupi pošto ste odjednom od zapuštenog područja dobili elitno naselje koje izlazi na reku i to u blizini centra grada.
Kako ističu iz Grada, Hajlbron odlikuje dvostruki identitet. Iako i dalje ima snažnu ekonomsku ulogu, važan je i razvoj zelenog i održivog naselja, uz istovremeno povezivanje industrije i stanovanja.
"To je primer da industrija i kvalitet života mogu da postoje zajedno", dodala je Blas.
Glavna zamisao je da u ovom delu grada nema automobila, pa je izgrađen veliki parking, u kome možete ostaviti svoja kola, a onda dalje nastaviti peške ili se okrenuti biciklu.
Inovacije i obrazovanje
Pošto se širom sveta upotreba veštačke inteligencije sve više razvija, i pokrajina Baden-Virtemberg je želela da ostane konkurentna, pa je 2019. odlučeno da se upravo u ovom gradu sprovede jedan od najambicioznijih međunarodnih projekata. Radi se o gradnji IPA, tehnološkog i inovacionog prostora za razvoj veštačke inteligencije, a u pitanju je javno-privatno partnerstvo između grupacije "Švarc" i pokrajine. To će biti prostor površine 30 hektara, sa različitim zgradama koje će koristiti nacionalne i međunarodne kompanije, istraživači, startapi i studenti za razvoj aplikacija veštačke inteligencije. Radiće se na novim tehnologijama i aplikacijama u različitim oblastima, poput održivosti, ali i robotike i data-centara za zdravstveni sektor.
Očekuje se da će tamo raditi oko 5.000 ljudi.
Osim toga, Hajbron danas može da se podiči i novim studentskim kampusom jer se lokalne vlasti rukovode sloganom da je obrazovanje najvažniji resurs.
Osim brojnih univerziteta, ovde će biti smeštene i različite istraživačke institucije poput Instituta Maks Plank. Brojni objekti se odlikuju ističu po zanimljivim arhitektonskim rešenjima, pa je tako studentska menza smeštena pod zemlju.
Studentima su na raspolaganju inovativne usluge, uključujući tzv. "care box", pomoću koga možete da zakažete pregled kod lekara i rezervišete termin. Sa lekarom se razgovara putem video-poziva na nemačkom ili engleskom jeziku, a usluga je prvenstveno namenjena onima koji ovde rade samo povremeno, nemaju dovoljno vremena za odlazak u ordinaciju ili čak ne mogu da pronađu doktora. Na ovaj način imaju siguran termin i neophodnu medicinsku pomoć.
Kako grad razvija studentski kampus i inovacione centre, jasno je da će ovde dolaziti sve veći broj ljudi, a oni će morati negde da žive zbog čega se grad neprestano širi i gradi.
Hajlbron - grad sa dugom vinskom istorijom
Iako Nemce povezujemo uglavnom sa pivom i Oktoberfestom, vrlo su ponosni i na svoja vina, pogotovo u ovom kraju.
Hajlbron ima veoma dugu tradiciju vinogradarstva i danas se smatra najstarijim vinskim gradom Virtemberga. Najstariji pisani tragovi o vinogradarstvu u njegovoj okolini datiraju iz 766. godine, dok se vinogradi na samom području grada prvi put pominju u 12. veku.
Vino je tokom srednjeg veka bilo jedan od najvažnijih izvora prihoda grada, a vinari su se održali uprkos najezdi filoksere, industrijalizaciji i velikim promenama u proizvodnji.
Danas mnogi lokali nude upravo vina uz domaće specijalitete, a u septembru se održava vinski festival na koji svi dolaze spremni - sa sopstvenom vinskom čašom, posle čega uz muziku i hranu degustiraju brojne sorte.
Mi smo razgovarali sa Bjornom Hajnrihom, koji sa bratom Tobijasom vodi porodičnu vinariju staru skoro 500 godina. U početku su vinograde imućnih građana obrađivali uz naknadu, a onda su kasnije zahvaljujući napornom radu i štedljivosti, uspeli da steknu sopstveno zemljište i zasade vinograde.
Kako je istakao, danas su izazovi u vinarstvu sve veći, kako u proizvodnji, tako i u marketingu.
"Mi smo veoma tradicionalna mala porodična vinarija. Ponosni smo što možemo da kažemo da naša porodica ima skoro 500 godina dugu vinsku tradiciju. Zato smo moj brat i ja pomislili da bi bila šteta da se posao ugasi. Ranije je postojao običaj da najstariji sin preuzima vinariju i nastavlja tradiciju, ali mi smo odlučili da radimo zajedno. To je bilo pre otprilike 13 godina kada smo se obojica vratili iz inostranstva. Ja sam stekao iskustvo u Australiji, a brat u Burgundiji, Provansi i Novom Zelandu. Prvo smo četiri godine postepeno od roditelja preuzimali posao, i učili od njih, dok nismo u potpunosti preuzeli kontrolu, ako mogu tako da kažem. Danas raspolažemo sa oko 15 hektara, a godišnje proizvodimo između 80.000 i 100.000 boca", naveo je Hajnrih.
Prema njegovim rečima, specifičnost Virtemberga je proizvodnja crvenih vina.
"Imamo veoma umerenu klimu. Zemljište je, da tako kažem, srednje teško, pa zato ovde možete da uzgajate gotovo sve sorte grožđa koje postoje u Nemačkoj. U svim ostalim krajevima, fokus je na rizlingu. Jasno je da moramo stalno da unapređujemo kvalitet, kako bi vino bilo sve bolje i bolje. U kontekstu klimatskih promena, ništa više nije tako jednostavno, a izazov je proizvesti elegantna vina sa umerenim sadržajem alkohola", rekao je Hajnrih.
Porodica namerno sadi samo lokalne sorte, a već 50 godina izbegavaju veštačka đubriva već prave kompostiraju ili ga nabavljaju sa obližnjeg konjičkog imanja.
U mladim vinogradima korov uklanjaju ručno ne koriste insekticide.
Kako navode, vinarija i okolni objekti se snabdevaju toplotom i toplom vodom iz sopstvenog sistema za grejanje na pelet. Kao izvor energije koristi se regionalni drvni otpad. Krovovi su opremljeni fotonaponskim sistemima koji koriste solarnu energiju za proizvodnju struju. Održivost je prisutna i u izradi etiketa i ambalaža, pa se koriste lakše staklene boce, i reciklirani papir, napravljen od ostataka grožđane šire.
Zelena prestonica Evrope
Svake godine jedan evropski grad ponese titulu Evropske zelene prestonice, a naredne godine će to biti Hajlbron, za šta je zaslužna i Julija Hufnagel iz Odeljenja za strateški razvoj ovog grada.
Kako je istakla, Hajlbron se dva puta kandidovao za ovu titulu, a ovoga puta su je osvojili u konkurenciji sa austrijskim Klagenfurtom i mađarskim Debrecinom.
"Naredne godine želimo da ljudi iskuse zbog čega smo dobili titulu. Imaćemo novu biciklističku rutu i posetioci će videti da zaista otvaramo ulice i sadimo drveće. Radićemo na konkretnim građevinskim projektima, ali istovremeno želimo da u grad unesemo festivalsku atmosferu, pa ćemo održati festival svetlosti, ali i vodeni spektakl na jezeru u centru grada. Može se reći da smo pozvali čitav grad da doprinese programu", navela je za EUpravo zato.
Prema njenim rečima, teme zaštite životne sredine sada postaju sve važnije čak i za političke stranke koje se inače ne bave toliko ovim pitanjima.
"To je, zapravo, veoma dobra politička mera. I Evropska unija je veoma mudro osmislila ovaj koncept, da se mere poput Evropskog zelenog dogovora spuste na lokalni nivo. Zahvaljujući tituli, obezbedili smo 600.000 evra, ali to naravno neće biti dovoljno. Potrošićemo nekoliko miliona evra na građevinske radove, ali i na manifestacije i konferencije", navela je.
Svaki grad koji se kandiduje za Zelenu prestonicu mora da ispuni sedam ekoloških kriterijuma: ublažavanje klimatskih promena, prilagođavanje klimatskim promenama, biodiverzitet, voda, vazduh, buka i reciklaža.
"Videli ste četvrt Nekarbogen. Ona ima mnogo sertifikata iz oblasti održivosti. To je vrlo dobar primer. Sadimo veliki broj stabala, a takođe preuređujemo mnoge ulice u centru grada, jer imamo problem sa toplotnim stresom u samom gradskom jezgru. U naredne dve godine ćemo preurediti tri ulice. Tako da, ne možete baš reći da ste titulu dobili zbog ovog ili onog razloga, jer morate biti prilično dobri u svih sedam pokazatelja u poređenju sa ostalim gradovima koji su se prijavili", zaključila je Julija za EUpravo zato.
*Tekst je nastao zahvaljujući saradnji sa Turističkom organizacijom Nemačke
(EUpravo zato)