Zagađenje vazduha predstavlja veliki problem po ljudsko zdravlje. Na stanje vazduha utiče mnogo faktora, a doći do zdrave sredine nije nimalo lako.
Od londonske zone ultra niskih emisija (ULEZ) do sofijske zone čistog vazduha, duga je putanja, ali je dostižna.
Zagađenje vazduha je 2023. godine širom sveta izazvalo gotovo osam miliona smrti, a globalna inicijativa Breathe Cities procenjuje da zdravstveni troškovi godišnje dostižu 7,12 biliona evra, što je oko šest odsto globalnog BDP-a, piše Euronews.
"Zagađenje je za većinu ljudi i dalje nevidljivo", izjavila je za Euronews dr Marija Neira, bivša direktorka za životnu sredinu, klimatske promene i zdravlje u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
Kako je objasnila doktorka, čestice zagađivača dopiru do svakog organa u telu, uključujući i mozak doprinose kognitivnom propadanju i bolestima poput Parkinsonove bolesti, Alchajmerove bolesti i demencije.
Takođe, zagađen mozak utiče i na razvoj mozga kod dece.
Gradovi preduzimaju mere protiv zagađenja
Inicijativa Breathe Cities trenutno sarađuje sa 16 gradova širom sveta, a glavni cilj je proširiti pristup podacima o kvalitetu vazduha i podržati politike usmerene na čist vazduh.
London je uveo zone ultra niskih emisija (ULEZ), čime je smanjio broj smrtnih slučajeva povezanih sa toksičnim vazduhom za oko 40 odsto, dok su u Sofiji, koja važi za zdraviju sredinu, dva najveća izvora zagađenja i dalje su saobraćaj i grejanje na drva.
"Procene su pokazale da smo do 2023. godine bili među gradovima sa najvećim brojem smrtnih slučajeva izazvanih zagađenjem vazduha", rekao je dr Kostadin Kostadinov sa Medicinskog univerziteta u Plovdivu.
Sofija je uvela zonu niskih emisija uvela nakon kolektivne tužbe stanara i ekoloških udruženja, a njome se ograničava saobraćaj i podstiče modernizacija sistema za grejanje u domaćinstvima.
"Već postoje dokazi da se time smanjuje zagađenje", rekao je Ivajlo Hlebarov, savetnik za kvalitet vazduha u gradskoj upravi Sofije i dodao da je zona aktivna samo tri meseca godišnje.
Bugarska ima jednu od najviših stopa kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara i raka u Evropi. Kostadinov tvrdi da su ta stanja snažno povezana sa zagađenjem vazduha, iako su lokalna istraživanja o tome još uvek ograničena.
Šta Evropu čeka u borbi protiv zagađenja?
Glavna prepreka više nije tehnologija, već politička volja, smatra Neira.
Ona ukazuje na otpor industrije fosilnih goriva i saobraćajnog sektora dok gradovi pokušavaju da pređu na obnovljivu energiju i održivu mobilnost, a očekuje se da će klimatske promene dodatno otežati rešavanje ovog problema.
Inicijativa Breathe Cities sada priprema drugu fazu svog rada. Proširiće podršku na veći broj zajednica, a ona će se zasnivati na već postignutim smanjenjima zagađenja u Londonu, Sofiji i drugim gradovima koji učestvuju u projektu.
(EUpravo zato/Index)